Отаџбина

640

НАПРЕДАК И МЕТА ЈЕСТАСТВЕИИЦЕ

већином већ свршено. Највећи део пређашње енергије оне растурене масе, која сада саставља нашу сунчану систему, данас постоји као сунчана топлота. Ади ова енергија није вечно везана само за иашу систему, она непрестано одидази у бескрајни васионски простор као светлост и топлота, а неки део долази и на нашу земљу. Ова зрачна сунчана топлота и производи на земљи нашој ветрове и морске струје, она диже у вис водену иару из тропских предела и посдеје пушта на шшшне, одакле опет као извори и реке враћа се у море. Сунчани зраци су извор свсга живота на земљи. Они дају биљу снагу, да, може саставити из угљене киседине и воде сагорљиве марерије, које опет сдуже за храну животињама, дакде и за разнодики органски живот извор је покретачкој снази опет она вечна кодичина васионске енергије. Ако је задатак јестаственице да изналази законе, то је доиста у овоме учињен огромни напредак. Примена закона о одржању снаге на продесе у животињама и биљу има великог значаја за начедна питања у физиодогији, и у овоме је јако напредовадо сазнавање законитости у природи. Мајера и Хедмходца Физиодошка питања и наведа су на испитивање овог закона. Што се тиче појава у анорганској природи још одавна бидо је јасно, да ваља тражити законе овим појавима, а бидо је познато и доста примера који су тврдиди, да се могу и изнаћи ови закони. Ади због много веће замршености животног процеса и његове свезе са душевном радњом као и због очигдедне целисходности ' органнзованих тела, дуго се сумњало да и у органској природи вдада строга законитост и доиста Физиологија још из одавна борида се са начедним питањем да ли су сви животни процеси апсолутни закони? или у мањем иди већем броју ових процеса вдада слобода ? И данас још особито изван Немачке многи мисде као Рагссекиз, Не1топ1 и 8(аМ, органским процесима управља „животна душа" која је мање иди више подобна човечијој свесној души. Истина они признају и уплив анорганских природних сила на организме, узевши, да животна душа тек посредством физичких и хемијских сила може упдивисати на материју и да без ових не може ништа учинити, ади да је она у стању, да радњу ових снага везује иди ослобођава, како јој је кадвоља. По смрти, хемијске снаге у органској маси, по чем сад већ више нису под упливом животие душе или животне сиаге, и производе трудеж. Најважнији је атрибут овог начела у виталистичкој теорији овај, да је та снага у стању, да органска теда по извесном плану склапа, и да их акомодише према спољним приликама тако,