Отаџбина

НАПРЕДЛК И МЕТА ЈВСТЛСТВЕНИДЕ

641

како би са свим својој цели одговорила, — па ма каквим се именом ово начедо звадо, било животна душа или животна снага, било Агсћаиз иди Ашта 1П8С1а (иди Маћи-ћеЛкгаЛ), по атрибутима његовим једино му је право име „душа". Очевидно је, да ово мишљење директ противречи закону о одржању снаге. Кад би животна снага бида у стању да за неко време предупреди упдив теже каквог теда, то би се тедо ово могдо без рада уздићи до произвољне висине, и за тим кад би тежа опет могда да дејствује, оида би ово тедо могдо да изврши произвољно велики рад. И тако би рад постао из ничега. Кад би животна снага могда за неко време да предупреди хемијско иривдачење угљеника и кисеоника, онда би се угљена киседина распада без потрошње рада и осдобођени кисеоник и угљеник произвео би нов рад. У самој ствари нема ни трага, да су живи организми кадри произвести и иајмањи квантум рада без сразмерне потрошње. Ако узмемо у обзир произведен рад, тоје производња животиња са свим подобна оној парних машина. Животиње као год п машине крећу се и раде дотде, докде им се даје гориво (т.ј. храна) и атмосФерски ваздух ; и једне и друге нешто нримљене материје сагору, дуче их и обоје нроизводе топдоту и рад. Досадања испитивања о квантуму топдоте, који производе животиње, ие говоре ни мадо против поставке: да ова топдота потпуно одговара еквиваденту рада хемијских снага, које при том дејствују. За радњу биља има довољног извора снаге у сунчаним зрацима; биље ову снагу употребљује, да умножи органски материјад свога теда. Истина, да и за биље и за животиње ваЉа тек извршити тачне квантитативне опите о утрошеном и произведеиом еквиваденту рада, како би се и у самој ствари опитом констатовадо, да се обе ове ведичине потпуно сдажу. Кад дакде закон о одржању снаге важи и за органска ■бића, онда сдедује, да хемијске и Физичке снаге оних материја, које су ушде у скдоп ових бића, непрестано дејствују без нрекида и без сдободне воље, и да њихова неумитна законитост ни за један тренут не престаје. Физиодогија се дакде морада регаити, да прими безусдовну законитост природних снага и у испитивању животних процеса, и она је озбиљно предузеда да сдедује хемпјским и физичким процесима, који се врше у самом организму. Овај је посао врдо тежак и запдетен, ади су се ипак многи подухватади тога посда и можемо рећи да је труд и награђен, јер се разумевање жиОтАЏБИИА II 41