Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ИРЈЗГДЕД

647

Чланак VIII. Сиавањс на мртвој стражи. Чланак IX. Пљачка, харапе, отимање, крађа и иаљевина.

Члаиак X. Битни илен. Чланак XI.

Остали ирестуии. Чланак XII. Склои ратног суда. Чланак XIII. Рок суђења и извршења. Чланак XIV. Ђласт смртне казни. Чланак XV. Деца и родитељи иогинулих јунака.

„Деца погинулих, српских јунака деда су српске државе, и ова их мора васпитати и збринути, ако не боље, а оно за цело тако, као што би то њини јуначки очеви учинили бшш. Старе и немоћне родитеље погинулих јунака , ако немају никаква иметка иди других синова, који ће их моћи издржавати, ..одржава српска држава — и то пристојно." (Ми би овом лепом слогу још додалп: исто 'тако усамљеном деди и старој мајци, ако им је унук јуначки погинуо, и ако су сироти, притиче држава у помоћ). Овако „ратни закон." Да је писац разлога имао, ову књигу написати, види се из сдедећих врста: „Србин не само да уме детити на јуриш као Француз а можда и боље — него се и исто тако чврсто и тврдокорно уме држати на месту као бус; ади ослањајући се на своје препознато јунаштво не даје себи довољно труда , да спремп све оно, што се пре рата и пре боја спремити има и спрема, а што ипак врло меродавног уплива има на добар издазак рата шш битке. Све се вели: „лако ћемо!" Да предузмемо сад садржај дист по дист и да учинимо своје примедбе.

(Свршиће се.)