Отаџбина

646

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

решење већине — закон. Ко од мањине не би хтео овом се подврћи, чини издајство и неверу над отаџбином и вдадаром). Чланак 1У. Обрана сриских градова, тврђава, кула и оикоиа. Српски војници, којима је поверена обрана каквог града, тврђаве, куле иди опкопа, морају га бранити до последње капи крви у потпуном смислу речи. Српски војници не сму никад и никако тврдо место непријатељу предати. Ако се утврђено место не може дуже држати — што нема више или хране или стрељива, — онда посада мора — по што је преправила, како ће барутом и ватром све, што могуће боље уништено бити , излетити на јуриш : да , или се пробије , или изгине... Чланак V. Светлост оружја. Светлост оружја српског изискује, да га војпик српски никад не полаже, — непријатељу не предаје... Ако се деси да цело какво одељење — дружина, сотна, чета, подпук или пук, — буде од непријатеља опкољепо, — разуме се бројно много јачег, — онда се оно бори, и јуришом се пробија, или изгине до последњег јунака. Срлско оружје никад не сме бити помрачено и окаљано полагањем или предавањем... (Овде говорп из дубине срца онај, који се сам — опкољен од 5000 непријатеља, само са 30 другова пробно.) Чланак VI. Покорност. Чланак VII. Убијањс. 1. Ко неоружане и мирне становнике, ма да су чланови народа, с којим Србија рат води, убија, биће стрељан. 2. Непријатеља (разуме се његове војнике) српски војник не само да сече, него му је и дужност — и то главна — убијати, где год је то можно: али ако је непријатељ оружје положио, или лежи рањен на разбојишту, а не брани се, онда човештво и витештво изискује, да му се опрости живот. 4. Особито не сме никад српски војник каљати српско оружје убијањем жена и деце, па ни онда, ако је на јуриш улетио У г Р а Д» или какво брањено село или варош.