Отаџбина

КЊИЗКЕВНИ НРЕГЛЕД

645

Има, слогова и раздога, с којима се ми на осиову својег дичиог искуства и умствовања начедио не слажемо. Ми ћемо својим назорима израза дати на дотичиом месту. Ад те примедбе дадеко су од тога, да цену књиге обарају, шта више ми држимо, да ће је још узвисити. Но и ми као год и писац морамо овде изрећи, да своје назоре и убеђења не сматрамо као непорочна и необорима; већ смо једино ради, да ствар и са свог гдедншта разјаснимо , како би који трећи врснији , нозваиији судити могао, које је боље иди по српске окодности пробитачније. Ад и Пајине и наше мисди из једног и истог бистрог извора теку: из родољубља. Пре свега морамо изрећи, да је „ратпи закои" као што га књига преддаже, за се већ дивно дедо Чданак за чдаиком, сдог за сдогом изгдедају као стубно крупно камење оно, што га доме за панчевачку цркву у топчидерској марморној руди. Ту Србин Србину говори. Спартанска строгост ал на свом месту. Ево га прегледио: Чланак I. Објраз и иоштење јуначко. „Сваки је Србин јунак, у толико више мора то српски војник бити. Српском војнику не сме нико ништа чинити, што образ и поштење јуначко не нодносе, као: здоставити га, иди срамно и гадно с њим иоступати." Чланак II. Бегство и ускоштво. Из овог чланка за углед само 4. тачку да наведемо: „У случају ако би се код неког одељења показада наклоност бегању, дужност је ОФИцира, све могуће чинити , да га на месту одрже; а ако у томе не успеду, дужносг им је остати на месту — са оним војницима, који би њине заповести послушали; или и сами, и борити се док не изгину, сматрајући околност тако, као да је цело одељење на месту. — У таквом случају — ако би се десио , — сви безчасници , који су своје вође напустили, имали би бити стрељани, од првог до последњег, ма их колико много било; и сви тако погубљени остају безчастни на век." Чланак III. Издајство и невера. (Ми би овдедодади: у војеном савету сваког позваног дужиост је, своја убеђења искрено изрећи. Ал по гласању постаје