Отаџбина

64

ПРОКЛЕТН КАМ

погледа уз поље и види гђе одасвуд около хмили пук к Превдаци. Ко поеи прилог, ко завјет, ко пуње и свијеће, ко трговииу и сјемена, свак по нешто, а пред свакијем буљуком крст сја, баријак вије а поп пјева. Дан, јавље и онолико хмилета распрте Друшку ноћну страху, појуначи се, посоколи, стане да себе кори, да се собом иодругује о претрпљеној нотњој страси. Но је био у манастиру јошт иеко, што није сву ноћ ни лијегао. Стари Радун, бојећи се да ће Друшко упалити манастир; јер о отрови старац није имао много појма; сву је ноћ клима пред Друшковом ћелијом, шишем за пасом. Како што је чинио спонама уковати Мијату гроб, тако је исто стражио Друшка жива, а јошг строжије од кад чу у ћелији неки покрет и жамор. Одма зајутрњом уљегне литурђија. Служио је игуман само седми, а пјевало тридесет ђакова и чтеда. Црква превлачка прилично пространа; грађена на подобије крста су четири мраморна ступца по сриједи, на којијема је ночјевао свод; није могла нримити оно мноштво окупљена пука, већ су девет дијелова стојали гологлави иа нољани. По литурђији изађе игуман крстом у руци и попне се на узносито мјесто при пољани, а ирам њега обрати се скуи да види и чује. Игуман ноздрави народ нразником, приновједа му ко је манастир оградио, ко га је покрасио и данас обдржаје; прича чему је посвећен Арханђелу Михаилу, ономе радосноме дану кад је креност побједила пад порок. — Арханђео је, рече игуман, образ добра, као што је враг образ зла. Арханђелов златокруг знаменује вјеру, љубав и надање, а вражји рози значе издајииштво, мрзост и очајање. Мач Арханђелов знаменује слогу, братинство, милост и кротост, као остро оружије нротив вралшје чељусти, која бљује распру, злобу и сујету. Ко таквијем мачем војује, нобједа му је готова. Вага, коју Арханђео држи у лијевој руци, зпаменује правду. Тешко ономе кому на мјери претегну гријеси, за таквога није будућност! — Издајсгво је унронастило многе народе и