Отаџбина

ПРОКЛЕТИ КАМ

65

могуће, завист им брани да се разаберу и расвијесте, очајање довело их да забораве на прошлост, да се брукају са саданосћу, да гдедају равнодушно на будућност! Мач Арханђелов нриуготовљава народе иразнику мира, наски васкрсења! — Данас жљеш што си јуче посјејао, а приправљаш хљебац за сутра! Тешко ономе који не сјеје. ни жње ни нрииравља, за таквога није будућност, он је осуђен за довијека плачу и шкргутању зубова! 1 Тек игуман сврши бесједу и благослови слушаоце, дигну се крсти. Првјенчио је као домаћин михољски баријак с крстом а врх њега иозлаћена јабука, пак за њим у поређе сустопце један по један: грбаљски, рисански, новски, катунски, и црмнички; тер ђакони и пјевачи, а посриједи игумап пред свештеницима; пак женске главе, и оне на буљуке: старице, мужатице, удадбенице и дјевојке. Гђегђе која босонога, завјета ради; напокон кљасти, хроми, сакати, слијепи и многоврсне изнемоглице запучале су дугу иругу, која се протезала чак до цареве ливаде у сред поља. ТБаци пјевају хвале ангелске, калуђери пјесму празнику, а жене народну попјевку, која се и данас помиче а почиње овако: „Крсте носе, Бога моле, „А од Бога милост просе!" Као пред чудом, од кад су се у Боку Срби станили, вишег одушевљења а бољег поретка није се могло жељковати. Стари Радун, гронуо и охвечао, утоликом свијету изгуби с очију Друшка. Тиска, моли, провукује се да гђе зазри, да му у стопе стане, но се је Друшко украо крстима омакао скупштини, а пошао да прежи и униђе у кухину. Нађе је пусту без никога, јер су и кухари и момци пошли да гледају крсте, ко с пољане, ко с горњијех прозора, ко с врх звоника да љепше види а боље прича. Погледа Друшко на огњиште: На ватри кљука велики мједени котао

1 Пнтам проштење што сам се усудио из дуге и предуге бесједе свог повједача пробрати ову руковет обрашљица. Ако сам коме досадио, вјера му је да нцјесам на влаш. ОтАЏБИНА II 5