Отаџбина

кроз швајцарску

7

уши! Ја 200,000 Фор! 0 ту мајн гот, о ту мајн гот! Ни 200,000 крајцара, то вам ја кажем, швалије де Земунич, можете ми веровати аиЈ Ећгетуог!;, као што ми Бечлије кажемо, знате! — Е да, г. Земунићу — рекох ја на то — а трокатна кућа у Бечу? А стално седнште у веднкој опери? А квартир у ХотелМуншу? А лудовање најлепших балерина за вечно-младим, г. Земунићем, за кога оне кажу да је још и сад највише „#еш" од свију староседиоца на балетском паркету? Ха? Колико се на прве примедбе мрштио честити швалије, толико му се код последње стаде смешити брк. — Кућа? Ох, ту либер химл! Зар ви не знате да сам ја летос већ морао продатн кућу рад силних дугова? Моји непријатељи су изнелн да сам је бајаги продао само да не плаћам онај грдни порез на кућу, који се у Бечу плаћа, али није истнна, Фрајнд. Што имам шперзиц у опери, верујте јевтиније дође а после ја тај дан не вечерам него попијем белу ка#у 18 крајцара, једну кифлу 2 крајцаре то су 20, 2 крајцаре трингелта келнеру, 22, и хаузмајстору што отвара врата која се у 10 сахата затварају, 10 крајцара, свега 32 кр. Видите, Фрајнд, свет не види шта је у мом желудцу, па кад ме види фино комнфо обучена где скоро сваке балетске преставе седим на мом шперзнцу, свет одмах мисли: Хе, тај швалије де Земунич мора да има доста пара. Пардон, само да затворим онај прозор — и он отрча те затвори једину одушку за чист ваздух у дну вагона одакле га за цело не би могла дохватити ни најмања промаја — знате, фрајнд, ја сам страшно осетљив за цуг, а особпто кад сам овако лако обучен, ето видите нема на мени ништа. Фланелска кошуља и унтерциг, кошуља и гаће, панталоне и пруслуг, контоар-рок, герок и иберцијер, па како да човек не назебе? А што седим у хотелу? Вн мислите да сам ја на првом спрату, са сокака? Кете Мее! На четвртом спрату из авлије. Што ће мени велики вонунг, кад ваздан нисам код куће, нит имам жену ни децу. Мој лепи мебл — ви се сећате мог мебла и мога сребра, потпун сервис за 24 персоне! Ах срце ме боле, али морам све распродати, морам, Фрајнд, јер сад су квартири који су у моје време били 600, равно петнаест стотина на годину, а то се не може издржати! С вашим допуштењем — овде швалије скиде свој цилиндар, обеси га о једну чивнју, извуче из једне торбе шотску капу те је наби на главу, свуче ципеле те навуче некакве „комотшуе" и најзад стаде да дува у један ваздушни јастук од каучука А младе балерине што кажете? То морам признати, прилично &