Отаџбина

ероз швајдарску

569

по 14,000 Инглеза у тој вароши. Сад опет у Швајцарској сваки је други путник Инглез, а г. Крахн каже да у његовом Бону на Рајни има свагда бар 4,000 инглеских породица. Па куд их траје већ тодико ? Али да, за њих је живот на континенту тако баснословно јевтин, да они чим им ионестане трошка путују по Швајцарској, по Италдји, ио Немачкој, не толико ради ноуке или провођења, већ да уштеде мало пара, да поврате равнотежу својега домаћег буџета. И код Лунгерна нма језеро које се тако исто зове, али нпје ни мало лепо по околини, већ је корисно богатством у рибама. Пре године 1836 било је огледало језерско внше за 40 метара, али практични Швајцарци несу жалнли нн труда ни трошка док несу начинили уметнички „штолен" који је дугачак 1400 метара и који је учинио да ниво језера снадне за 40 метара. Што ми је у Л.унгерну још пало у очи , то је да су сељачке куће махом на два боја велике и зидови целе куће покривени « поља танком шиндром као рибљом краљушти. Из Лунгерна до Сакселна прошли смо поред доста села и заселака али ја ни једноме несам забележио имена. У Сакселну стадоше кола да се коњи одморе и да путници чалабркну штогод код ,ДаФа" пди „Анђела" или код „Коња" („Ресли"). Ту је врдо важна сеоска црква. У осталом та швајцарска села нису ни мало налик на наша по броју становника, јер у Сакселну има до две хиљаде становника. На месту на коме је сад сакселнска црква, ту је пре 500 година била колеба светога пустињика Никлауса фон дер Флих, који је живео од самога корења. По казивању наших кочијаша тај је пустињак био прави чудотворац, с тога га у томе крају славе као земаљскога патрона, а пана га је пре неколико година прогласио за свеца. С тога сваке године непрегледне гомиле швајцарских суграђана иду на аџилук у Сакселн, да се поклоне светим моштима, које се налазе у стакленом орману иза одтара. И ми видесмо, стотинама побожних аџија који тај дан стигоше у Сакселн како врве Никлаусовој богомољи, која је сад сазидана у племенитоме стилу, са депим перистилом од црних мраморних стубова и са депим мраморним олтарима. У Сакселну има скоро у свакој башти по један диван дадњак са живим зидовима, и живим кровом од шимшировог дрвета, а осем тога има и правих богаташких летњиковаца јер као што је познато само богаство још не ослобађа од поштовања светих моштију, па ни у републикама швајцарским. Каква лепа и ведика школа има у Сакселну, па ппак толике аџије!