Отаџбина

570

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

Кад пођосмо из Сакселна даље, ја не могох да се уздржнм а да мојнм санутннцима не кажем утисак који су на ме учиниди аџије у Сакселну. — За ме је — рекох — свагда бида загонетка за што у Америци, у тој земљи за коју кажу да је огњиште свију грађанских слобода, у којој сам народ чини тако огромне жртве за своје образовање, какве су на нашем европском континенту нечувене , за што у Америци у којој нема никазве В владајуће религије" терају право идодопоклонство с јеванђељем, за што је код њих празновера тако ужасно раширена као што сведочи мрак у духовима, поред кога могу шпиритисте, и шекери играти своје врзино коло, као што су у средњем веку у Европи радили Флагеланти, жртве играчког бесннда и т. д. Кад дођосмо у Сакседн, а оно и у Швајцарској иду гомидама људи на аџидук светим моштима ! . . . Један сув старац, који је седео преко пута од мога пријатеља де Земунич, са нешто мадо седе косе на ћедавој гдави, са лицем на коме се укрштало стотину бора, али на коме беху и брада и бркови скоро обријани, са необично дугачким и добро уштирканим „Фатермердерима", са дугачким до грла закопчаним капутом кестењаве боје, само се осмехну на моје речи. Цео дап је седео у колима с нама и није ни речи казао, а сад се окрете мени. — Празновера, господине, није ни у каквој свези са Формом државне вдаде, већ је просто особина младих народа. Празновера је у толико вера у колико је здоупотреба ипак нека употреба. Јака вера, па и празновера, ојачава младе народе, она је војничка врдина која је Римљанима нрибавида многу победу. Празновера као год и деспотизам покорност и страх, то је особина која је свакоме народу нужна особито у почетку његовога живота, јер се њима запечати извесна стадна величина народња, па онда тек настаје доба када све то постаје сметња, што је пре било добро и цедисходно ! 1 — Опе регвоп луИћ а ђеПеЈ 18 а зос1а1 ротег едиа1 1;о пте1;у тпе тсћо ћауе оп1у Јп^егевЂв (човек који верује, то је друштвена снага равна снази 99 људи који немају вере већ само материјадне интересе), рече један сапутник за кога не бих никад рекао да је Инглез, док он не цигира ту познату изреку Џона Стјуарта Мила.

1 НеН^аШ, СиИиг^ебсШсМе стр. 322.