Отаџбина

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

571

Швадије де Земунич осећаше потребу да и он каже штогод, да се и он уплете у разговор, с тога уздахну: — Ах, како су лене ове зелене ливаде! Као да су тепих од зеленог сомота! Ах, па како су саФтиг ! Баш ме је жао што сад нисам во па да мало пасем на оваквим ливадама ! Разуме се омирски смеј у нашем омнибусу, који само окуражи мога витеза да оспе читав плотун тако генијалних примедаба. Међу тим ја несам хтео да испустим лако старда који ме тако изненадио беше својим погледом на празноверу, иа наставих започети разговор. — Расположеље људско — настави старац, коме се сад и на носу могло чинити да је оседио за катедром — и наклоиост свему што је чудновато, не може се одрећи, јер је Факт, јер је особина људске организације и природног устројства, као што показује просвећена садашњост. Најстарији и најпростији појам о чуду, то је непрестано утицање и мешаве бозканства у нриродни ток догађаја, а то је основа многим религиозним системима. Без појма о Богу нема религије, по томе и свака религија закључује у себи чудо. Прво хришћанство оснивало се много на веровању у чуда, оно беше суснендовало све природне законе у корист свога творца, и то није ни мало сметало љеговоме шпрењу. Она религија која не би то учинила, која би била тако у слозп са свима природним законима да искључује свако чудо, не би у опште више била религија. Баш је суштина сваке религије у „надприродностима", и доиста не може се одрећи да у човеку има нека метаФизичка потреба, жеђ за заблудом! 1 Код тих речи старчевих и нехотице морадох да помислим на духове у асталима који својим „самосталним" покретима погађају прошлост и будућност целога друштва које га пита 2 , помислих на чуда која ночини наша народна медицина са најпростпјим дековпма на свету, јер ако човек оздрави, онда је он једино оздравио за то што су му гасиди угљевље, иди што су му свештали масдо, помисдих на небројене дитије богомољаца које дан данашњи врве у Л.урд, Переј и де Монијал у Францеској, помислих на зазиђивање живих људи у темељ какве зграде, на вештице и вукоддаке које налазимо код свију народа у целоме свету, и доиста као да ће чича имати право с његовом уређеном жудњом за заблудом!

1 Не11\уа1с1, Си1{иг§е8сМсћ(;е, 392.

2 Види моје: „Путничке црте. Књига прва. Два дана кроз Чешко-саску Швајцарску."