Отаџбина

/

572 кроз швајцарску Не беше по сахата прошло како смо измакли од Сакселна, а пут нас нанесе опет крај обале једнога језера, која беше у лепој сенци од старог ораховог дрвећа. То је сарненско језеро, које је не само лепо и питомо него и нуно лепих Форелица. Мало доцније стигосмо и у сам Сарнен. То је варошица од 4000 становника, главно место у Обвалдену, и нрестолгшца „владе." И ту застадосмо мало код поштанског хотела. Док су неки путници ужинали, ја сам се осврнуо мало по варошици. Депа општинска кућа, у аој слика св. Никлауса фон дер Флих, реље® од обвалденскога терена и апсапа које има врло поносито име „Вигдегбкиће" (грађанска соба). На једном брежуљку велика црква, са дугачким шиљатим торњем без укуса сазидана, као и већина цркава које сам у Швајцарској видео. У побочним олтарима пуно костура. Све саме мошти светаца. — На другом једном брежуљку војни магацин. На томе је месту стајао замак аустријскога тиранина, који је срушен 1308 године, лицем на нову годину. Али зграда којом се Сарнен може поноснти, то је кантонска школа. На јужном крају варошице подиже се величанствена кантонска болница сазидана 1859, али тек што сам мислио да уђем у њу, дотрчи један дечко да ми јави како су омнибуси готови за полазак. Једва сам уграбио да прочитам натпис на болници а и он је характеристичан „Сћпз^о т раиреШшв". Еад сам дошао до поштанског хотела хтедох одмах да уђем у омнибус, али швалије де Земунич узе ме под руку. — Фрајнд, само на један момент погледајте^у ову каФану. Да впдите што још нисте видли. Ови су Швајцери прави Могс1кег1з! Попнемо се уз басамаке (под којима Јвидех статују од камена која преставља некаквог Инглеза ама тако комичног као да је овога часа искочио из Дикенсовог „Пик-вик-клуба") — па онда у пространу салу где је трпезарија каФане. Погледам две елегантно обучене младе госпе седе за клавиром па свиР а ЈУ „у четири руке" некакву сонату. Свирачице окренуше своје лепе главе к вратима која ми одшкринусмо. Ја се поклоним учтиво а швалије маше им прнјатељски руком, као да су Бог зна како добро познати. — Па шта пма ту особнто ? — питам ја мога земљака. — Те две даме то су просто две келнерке, које кад немају посла свирају у клавир. Фрајнд, како вам се то допада ? Па још како су леие! Особито она са косом семел -блонд! Само штета кад се смеје јако јој искочи цанФлајш (десни)! —