Отаџбина

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

573

— Господин от Земунич, ама кад ћете се ви један пут опаметити ? — Фрајнд, шта ћете, младо срце, у мене је са свим мдад о срце ! Збогом, годубице моје ! Једва сам га одвукао у кола. Кад изађосмо из Сарнена угледах ведико стредиште, накоме видесмо. гомилу људи где гађа у нишан. — Ама ја сам данас скоро у сваком седу поред којега смо прошди видео стредишта, шта је то ? — упитах мога комшију. — То су општинска стредишта — рече ми г. Ерахн — у којима се сваки може вежбати у стрељаљу когод хоће. Вдада даје барут за та вежбања без паре! Сад нас је пут водио кроз обвадднерску земљицу пуну узвишене а просте депоте, кроз земљицу која надичп на какав природни парк са дивним воћњацима, луговима, са читавим сводовима и иравим дбмовима од зеленила са једовим шумама кроз поља пуна сочног ливадског зеленида и пуна шареног пољског цвећа. Сељаци које сретасмо уз пут беху виткога стаса широких пдећа , многи имађаху врдо характеристичне главе с дицем пувим израза. Г. Ерахн причаше ми да се мушкарци у томе крају врло радо рву и да имају праве празнике за рвање. — Ови сељаци можда несу тако паметни као Нидвалденци, али су тако исто чврст и веран народић ! —• Заврши г. Крахн Најзад, око заранака стигосмо у Алинахт иди како се парабродска постаја зове АлпнахгестаДе. Ту се опростисмо са старинским комуникационим среством , са поштанским кодима, да седнемо на параброд који насјечекао на алпнахтској обади најдепшег швајцарског језера.

(Свршиће се).