Отаџбина

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ДРОШхЛОСТИ 0 СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЈЕСМАМА*

Духовитн Словак Штур карактерисао једном разне кудтурне народе ио томе, како н у чему им се највјерније огледа душа. Словенину допаде ијесма. Тако је. Словени немају данас јоште много, чиме би се ноносшш међу браћом, али ријетка богатства с красоте народног пјесннштва не може нм нико занијекати. Прије педесет и неколико година, док још романтизам господоваше у литературама и међу књижевницима, блогородна душа Јакова Грима заннјела се дивотом српске народне поезије до тога, да је повјеровао да ће Европа ради наших пјесама српски учити ! Цијела је истина, да су у оно доба наше народне пјесме изашле биле на толик глас, да су нам чак сродна браћа словенска завндјела славу. Вукови зборници изазваше све Словене на скупљање својих народних пјесама. У томе невидимо још ништа зла. Али како неки чешки и пољски књижевници не хтједоше да њихове литературе уступе српској славу, стадоше си помагати ФалсиФикатима, који су много штете нанијели угледу онијех литература. Вриједно је споменути, како се славни Добровскн једном озлоједио на јадне српске пјесме: Не докучујем, каза својим пријатељима, што ће свијет још да уради од тих срнских пјесама. Све је то Копитарово масло, пак су онда Гету заварали очи те сада вичу на сав глас. А ипак те пјесме нијесу што друго ван производи сокака (Сгаззепћаиег). Посве су * Ово је одломак из лекција о историји слопеноке народне поезије које је проФесор В. Ј а г и ћ прошлога љета читао у университету Берлинском .