Отаџбина

576

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ЛРОШЛОСТИ

се подсмнјеваху његову „вириелејсан," азврћући ову неиознату ријеч на своје л в кри вољша" (то ће рећи: јоха у шибу). Исто оваким начином изгоњаху језуити 17 вијека пјевање народнијех пјесама из Хрватске, подмећући народнијем мотивима црквене ријечи. На примјер мјесто текста в храни1а девојка три спве соколе" да се пјева „здрава звезда морска" (ауе 81е11а тапз), мјесто „играло коло широко" да се пјева ;) о ти госпа одичена" (о У1г§о §1опоза), мјесто пјесме „посејал сем бажулек (т„ ј. босиљак) посејал сем драга љуба" да се пјева: „здрава буди Марија" (ауе тјг§о Мапа), а мјесто пјесме ,лепо ми поје чрни кос" да се пјева „смилуј се мени о боже." Резултатом такова настојаља бијаше то, да по неким крајевима народ данас збиља не умије готово ни запети: „ој девојко ој" или „трананина нинанина," о којем можете у Валвазора читати читаву дпсертацију, то је мјестимице све, што је народу остало. Али већина нашега народа живљаше од конца Х1У вијека у таким околностима, да му нитко није нодвргавао духовнога живота контроли или реФормама; све добро и зло остајаше како је и од прије било. Његов епски вијек настављаше се дакле без прекида све до нашега столећа, а у Босни и Херцеговини, ако узбуде среће колико је јунаштва, учиниће му се крај истом у скорој будућности. Најранији спомен о неким словенима тамбурашима долази код византијскога историка ТеоФилакта Симокате. Он приповиједа о неком догађају из VI вијека како су грчке уходе застале на граници три човјека, мјесто оружја. сваки од њих имађаше по једну цитару, а кад их грчке страже упиташе, ко су, рекоше им: „ми смо Словени, а мјесто оружја опасасмо се цитарама, за што наша земља из које долазимо не познаје гвожђа него живи спокојно, без немира; ми ударамо у цитаре, јер не умијемо трубити у трубе" (т. ј. звати у бој). Сва је прилика, да је ова причица измишљена, или ако је збиља колико истине у ствари, то ће бити с ову и ону страну уходе; али што се словенске уходе досјетише такој пријевари — а пријевара несмије да је лудо измишљена — већ то показује, да- је Грцима обично било, да се сретају са Словенима, који воле музику. И збиља на византијскоме царскоме двору бијаху Словени употребљавани као СВИрачи ( та одуарк сру(Тар). У четрнаестом вијеку византијски љетописац НикиФор Грегорас путоваше у Србију, г. 1325—1326. Описујући то своје путовање не може се нажалити, колико је страха претрпио уз пут,