Отаџбина

578 СВЈЕДОЧАНСТРА ИЗ Ј1РОШЛОСТИ / стаје знатно тиме, што износи на видјел.0 садржину народнијех пјесама, о којима овај час мало знамо. Ми тек разумијемо, каке су могле бити пјесме о Кобидићу, то су пјесме о Милошу Обилићу или Кобилићу, како су га одприје звали сви домаћи и страни историјски извори. Али нјесама о Малкошићу и о Радосаву Павловићу не знам да још данасима. Истина Радосав Павловић добро је позната личност, он живљаше у почетку XV вијека, те лако може бити да се гдјекоја данашња пјесма која о Радосаву пјева на н> протеже. Но за Малкошића нијесам ја нигдје ништа чуо. Човјек би могао доћи и на ту мисао, да је име тог јунака искривљено, н. пр. да је Митар Јакшић постао Малкошић. Него како ја нијесам историк, нијесам рад у то дирати. И у више споменутог Крижанића, човјека знатна у словенском свијету, који је живио у другој половини XVII вијека, има једна ако и кратка али драгонјена биљешка о народнпм пјесмама, за коју смо му пуно захвални. Споменув како бјеше у старих Римљана обичај да су сједајући за сто пуштали да им се пјевају славна дјела дједова, наставља овако: „код Хрвата и Срба бијаше још за мога дјетинства неко кано нодражавање овому римскому обичају. Виђах како племићи и војводе сједе за гозбом в за леђима им стоје војници те пјевају славу и јунаштво дједова." А да не бисмо остали у незнању, о коме бјеше спомен у оним пјесмама, Крижанић додаје: све оне пјесме садрже јунаштва Марка Краљевића, Новака Дебељака, Милоша Обилића и још некојих. 1 Када се тому узму још она два стиха из његове граматике „Још науче бесидити добри Марко Краљевићу" и „А на то му одговори Радисаве Сиверинче" тада добијамо и о спољашњој Форни онијех пјесама неку малу представу. Оваке пјесме заиамтио си Крижанић из свога дјетинства у Хрватској, „око Купе ријеке, у околици градова Дубовца, Озља и Рибника." Немамо разлога, за што не бисмо вјеровали приповиједању Крижанићеву. Оно посве добро одговара ситуацији, то ће рећи тадашњим Феодалним одношајима краљевине Хрватске. Војници

1 У ориђиналу стоји : Арис! Сгоа(;о8 е(; Вегћоа а(1ћис поМз рпепз VIаНциа ЈзМиа готапае соп8ие4и(1Јп18 Јга14а1:10. УјсН ешт сспуто а88181еп1е8 пођНез еЂ шПНагев ујгоз е4 ров1 1ег§а 1рвогит 8{ап ^ез тЈШез ( јш сапећап* ргаес!1с(;а8 та10гит 1аис1е8. ОтпЈа аи4ет 1Па сап^са соп^Јпеп^ 1аи(1е8 Магм Сга1еу1(;11, КоуасИ ЈЈећеНасЈ, М11о881 СоћШШ еЈ аНогит диогишЈат ћегоит.