Отаџбина

37*

СВ ЈЕДОЧАНОТВА ИЗ ПРОШЛОСТИ

579

што стојаху својој господи за леђима те пјеваху јуначке ггјесме, оно бијаху њихове сдуге, кметови, с којима тадашња земаљска господа горње Хрватске једнако стојаху под оружјем, на стражи од Турчина. Ео зна историју онога времена, неће се зачудити, када кажем, да су у XVI и XVII вијеку, за турскијех ратова, сриске гусле а уз њих дакако и пјесме допирале чак у Пољску. Пјесник пољски Мјасковски ( г 1622) помиње као нешто сдавног „вегћзМе акггурМ" а у књизи изданој г. 1624 на пољском језику „8\\'Ја1о\уа гобкозг" приповиједа безимени пјесник, да су српски пјевачи са својим гуслама обидазили Пољску, те по дворовима племића, особито код малоруских Еозака, пјевади пјесме о храбријем дједима хрватских и пољских јунака." Него да пријеђемо од овијех свједочанства са стране к домаћима, на колико их има, У српским изворима (животописима, љетописима) ја се не опомињем да бих био наишао на каково свједочанство о народнијем пјесмама. Само из касне хронике Бранковићеве приповиједа Раић (књ. X. гл. III § 8) овај доста грозни призор, којпм су Павао кнез (МшвгГ) и Батори прославиди побједу над Турцима у Ердељу г. 1485: славно уже окончаннои побћдк и прогнанннмг ТуркомЂ Павелг кнлзв сђ единоравнимг властникомг и другомт. свонмђ воеводого Баторимт, и со всћми полками веседл1цесл уставг сотвориди, да между мертвнми тклесБ1 чинлтђ вечеру. И поставленноВ бнвшеВ трапезк на трушлхг мертвихг сћдоша лсти и веседитисл и воетавше нача г ша воинствено хоро играти припкваго1це различннл гоначкГл пћсни. И Павелт. кнлзв вт> скакателвное играше нонудивг себе и вт> средћ круга того зубами схватив -б мертвуго тћдесину ненрГлтедвску и додго сђ него скакаше зубами держе е. Симт> дМств1емт> всћхЂ зрагцихЂ вђ великое удивлеше приведе и о свое! херкудесовои кркпости вскхг увћри." А сувремени дадматинско-дубровачки пјесници ХУ—XVIII вијека — не обазре ли се нитко између њих на народну пое1 Ево ријечи из пољског ориђинала, прештампанога у Крашевскога каизи изданој г. 1843 под насловом: „РотшИ с1о Мз1опј ођусхајб^' ж Ро1все 2 XVI ј XVII шека« : Рггу шт Зегђјп га1о^пу зтусгек \?1есге 1Ј'е1» 8кггут\у^бу ро ро1с1и а гу\га1е 81есге, Огајас 1т з^агоДићбИе <1иту 1ак ргге<1 1а1у Тигко\у МН Ро1асу у т^гпе Ног\уа1;у.