Отаџбина

580 СВЈЕДОЧАНОТВА ИЗ ПРОШЛОСТЦ зију ? Хоће ди те јадне „класике," којима иријети опасност из превелике милости да падну у незаслужену немидост, хоће ли их, велим, још и тај укор стићи, да се нијесу иостаради да се упознаду с народиијем пјесништвом ? Да видимо. Већ један између најранијих пјесника хрватских у Дадмацпји, Петар ХекторовиК Хваранин (1487—1572) спасао је своје поштење, освјетдао образ себи п својим сувременицима тиме, што у пјесмама идидским в Рпбање," спјеваним ио узорима итадијанских е§1о§ће резса1:опе, не одврати свога дица од народнијех пјесама. Он не само нпје презрео придике, да у киту разговора с рибарима упдете такођер некодике народне пјесме, него још иам је оставио у једној прозом писаној посланицп врдо важно свједочанство о томе, како се у његово доба мисдпдо о народним пјесмама. Како је ово свједочанство у исторпји српских народних пјесама од преведпка значења, ја ћу га навести у цпједоме. Он пише пријатељу Микшп Педегриновићу г. 1550 овако: „А за што имам сумњу не малу да тп ће у оному рибарскому приговарању једна ствар бити неугодна, доклејој узрок не познаш, а то јере си.може бити и од других слпшад бугаршЛице оне, које су моји рибари бугарпди и ону исту писан, коју обадва заједно прппиваше, а мнп мп се да ми ћеш рећи у себи: „„зашто ииси сам од твога ума које годи бугаршћине и писан пзмисдио п сложпо, него си иошал оне ствари ке и Арузи умију иовидати"" — за то ти дам знати, да сам ја ведику помњу ставил псппсати врсному витезу оному (овдје мпсли Бртучевића , којему је Рибање посвећено) и дати на знање све рибање моје п вас пут мој правом истином онако, каков је био, не приложив једну рич најмању, јер се инако није пристојало ни оному кому писах, нп мени којп сам ппсал, будући ми драга била вазда истина у свему, и толнко веће за што кто годи би чтећи познал да су ричи ново сдожене и измишљене, могад бп по том веровати и држати, да је и све остало оно с лажом сложено п измишљено. За тим јоште вим, да зна твоја мндост, каконо Латинн држе право п достојно хисторпју за рич истпну, јере јој стављено јест пме од оне ричи, која се зове хистор, ча знаменујс видиње али познање, а то за ч ниткор ини не пшпе теј ствари него тко их је видио и познао. Тако ти и ми и све стране нашега језика, који се меу свими осталими на свиту највећи броји и находи, држе и сцине бугаршКице за ствари истине г брез сумње сваке, а не за лажне како су ирииовисти нике и иисни многе. За то ово буди одговор мој и тебп и свим пним, који сам са свом моћју како сам умид најбоље, исписал све оно, ча је