Отаџбина

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ПРОШЛОСТИ 581 « Паској и Никола бугарид и спивад. Које ствари али су се они од друзих иаучили али друзи од њих, тој меии ништоре ни даје ни односи и ако ћеш да тн повим оно, ча се мени мни, дим ти, да је веће ирилично к истини да су се они од друзих научили него друзи од њих, а то јере су они рибари и људи од мора, којн бродећи се нигда с овим а нигда с оним, ништо су од овога а ништо од онога слишали и с помњом слишајући научили." . Што казује Хекторовић овијем ријечима своје посланице? Он се, видите, иајирије бојп да ће му прнјатељ Пелегриновић или ко други за зло примити, што је уилео у своје стихове још и народне пјесме. А за што г За то, што то није његово него туђе а поред тога таково туђе, које је већ и без тога многима познато. Није дакле никаково презирање народног пјесништва, него мисао сама, да је сувншпо таке свима познате ствари приповиједати, плаши Хекторовића, да ли ће му иријатељ одобрити поступак. Ми разабирамо за тијем те изводимо из управо речене мисли ту важну ствар, да су људи као Хекторовић, дакле људи образовани, књижевниди и пјесници, у тадашњој Далмацији, у Дубровпику, по отоцима, добро познавали народну иоезију, нарочито чак и епске пјесме нашега народа, али мншљење да пјесник ваља да износи своје дјело на видјело а не таке ствари из народа, не допушташе им, ван у ријетким необичним случајевима, да би се у својим пјесничким дјелима обазирали на поезију народа. Да је тадашња нублика, а то су били малени кругови пријатеља по неким градовима, умјела сигурно погодити што је простонародно што ли умјетно, види се већ одатле што се Хекторови^ оправдава, да није смио правијех народнијех пјесама замијенити својим измишљеним комнозицијама, јер би се брзо познало, да оно нијесу народне пјесме него његове „ричи ново сложене и измишљене." По опћенитому дакле мишљењу онога времена могу и смију се таке ствари као народне пјесме знати, али нема разлога другима пх прпповиједати. Хекторовић поступи навалице нротив правила, истина не за то, што бн већ онда сасвиме онако судио био о значењу народне поезије као ми данас, већ за то, што је хтио да своме нријатељу Бртучевићу све по истини исприповиједа како прође оно његово рибање. Ми смо дакле на пошљедак тој случајној његовој жељп захвални, што су оне двије три народне пјесме нашле мјеста међу његовијем властитијем стиховима. Ипак нпје само то. Хекторовићу бијаше истина нада све, како сам вели, алц и спрам „бугаршћица" имаше он велико поштовање. Онај његов опазак да су „бугаршћице" т. ј. епске