Отаџбина

582 СВЈЕДОЧАНСТВЛ ПЗ ПРОШЛОСТИ в народне лјесме исго што историја нароДа, служи му уираво на част; он је тиме на читаве стотине година иретекао своје вријеме, онако се иочело истом под конац прошлога вијека мислити и говорити. Још је које што вриједно да се прппомене. Хекторовпћ разликује тачно „бугаршћице" од остадијех „писни;" првијем име5ом зову се код њега и код свијех дадматинско-дубровачких пјесника јуначке пјесме озбиљна садржаја; шаљиве пјесме иди женске ијесме зову се тећ опћенито „писни." Међу „бугаршћицама" и „писнима" има раздика још и у пјевању; бугаршћице никада се не пјевају у два гласа или припијевајући, него бугаршћицу „бугари" т. ј. нјева свагда појединац а кад их више има, тада се измјењују те пјевају редомице, сватко своју пјесму. Наиротив ,писни" ијевају се и у два гласа или на отпјев. Ја мисдим, да се на ту разлику протеже и онај знаменити додатак гдје рибариједни другому говоре: рецимо по једну „бугаршћицу .. да сриским начином .. како меу дружином вазда смо чинили." Ја дајем овому додатку посве друго значење него ди проФесор Микдошић. Према карактеру Хекторовића и у опће свијех далматинско-дубровачкијех пјесиика не може се вјеровати, да би овдје ријеч „српски" по нетачности бида стављена мјесто „хрватски." Миклошића намјера на ту посвема невјеројетну интерпретацију консеквенција је његове теорије, по којој су све народне пјесме, у којима има онај дугачки метар од 15—16 слогова, ра8 ехсеПеисе хрватске. А ја мислим да ће се моћи доказати, особито пошто изиђу на свијет све до селе познате пјесме оне дугачке мјере, да су и те старинске народне пјесме барем исто толико српске колико хрватске. Ну о томе ваљало би на по се говоритп. У пјесника Ђурђа Баракови&а Задранина (1547—1628) има опета барем једна народна пјесма, у књизи „Вила Словинка" изданој г. 1682, а већ и прије у два пута. Не може се за сигурно рећи, да није овдје народна пјесма неколико преиначена можда с маленим промјенама дотјерана према ситуацији „Виле Словинке", али далеко не отступа од чисте народне пјесме. За историју наше народне поезије и ова је једна пјесма драгоцјено свједочанство, тијем драгопјеније, што се по свијем обиљежјима тачно подудара с онијем Хекторовићевијем нјесмама. Садржај је пјесме озбиљан, трагичан; мјерило исто као и прије, назвање бугаршћица и бугарити пбвраћа се и ту : бугари јединац, остали слушају — и плачу. Бараковићева инвенција меће пјесму у уста влаху т. ј. сељаку с копна далматин-