Отаџбина

584 СВЈЕДОЧАНОТВА ИЗ НРОШЛОСТИ I ијесме. Не тодико по својој ноетској сдободи, кодико по тадашњему историјскому вјеровању приповиједа пјесиик у III. кн>. кит. 15—27, како је ОрФео први почео скдадати ,бугаркин»е" та ОрФео бјеше управо Бугарин, како се тада мисдидо — и тај свој природни дар оставио „сдовинскому свом' језику, дјела од славе да у слави бугаре се у њих вику". Даље Гундудић избраја, о чему нјевају српске народне пјесме: о ,Л.есандру Србљанину" о Стјенану, Урошу и остадим „царевима од немањске куће", о Обидићу, Свидојевићу и Марку Краљевићу, о краљу Лаушу, Дубровнику, војводи Јанку, краљу Матијашу, Ђурђу Скендербегу" и т. д. Нема сумње, да је овдје пјесник по поетској диценцији које што додао од свога, ади мене неће иико тако дако упутити да вјерујем да није народнијех пјесама познавао онај, који овако пише: У њих живе сдава обидна ку Кобилић стече мудри кад ханџаром цара сидна на Косову смртно удри. Просви'етдим се ј' у њих хај'о куд год сви'етди сунце жарко Свплојевић још Михајо и Краљевић јунак Марко. 0 бугаршћицама долази опета спомеи у књ. УШ кит. 76—87, гдје четири млада сељака на „сједиљкама" бугаре, и опет засебице један за другијем. И ондје је садржина онијех бугаршћица ако и Фиктивна ади тако измишљена, да се може вјеровати да је Гундудић много српскијех народнијех пјесама познавао. 0 игрању кода и другијем народностима говори се често тако код Гундудића као и код осталијех онодобних пјесника. У „Дубравки" види се чак на мјестима очито подражавање народнијем поскочицама, н. пр. Играј коло, скоч'мо боље, свак се кажи добре воље, на пир, на пир ход' свак хрло, справи трбух, чисти грло, да се ије, да се пије, Хоја, Леро, Додерије и т. д.