Отаџбина

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ПРОШЛОСТИ

585

Овакијех реФлекса биће зациједо и у Палмотића и другијех ијесника, само би их ваљало тражити, али је тај посао нешто мучнији него ли пикантна критика. Али чак и на скупљање народнијех пјесама дадоше се наши незаслужено покуђени Дубровчани већ у седамнајестом вијеку, дакле у оно доба, када су на западу истом таки свијетли умови , као У1ајбниц, иочели мислити о тим стварима. Те њихове радње доста се сачувало. Нешто је наштампао Миклошић у Бечу, али много веће донијеће издање Богишићево које већ давно изгледамо. 1 Истом тада моћи ће се помање говорити о томе знаменитом настојању некијех вриједнијех Дубровчана XVII и ХУШ вијека. Гдје иде ријеч о прошлој судбини српске народпе поезије не може и не смије се прећутати вриједни старац Милован, поштовани Фратар малобраћанин али велики народољубац Андрија КачиК МиошиИ. Да су друге прилике биле, могаше он за сто година раније убрати ону славу, која послије допаде Вуку. Јер нико прије а можда и нико послије Вука не обиђе толико страпа нашега народа с том нарочитом задаћом, да би проучио његову пародну поезију, као старац Милован (т. ј. Качић), о којему он говори : скиташе се з гуслам од Скадра до Задра од Мостара до Котара. Несрећом не бијаше задатак Качићева путовања према нашим данашњим жељама и потребама Он путоваше по народу , прислушкиваше народному пјевању а јамачно и записиваше које што. Али ово пошљедње није била његова главна сврха. Качић изучаваше народну поезију с неком особитом задњом мисли. Како бјеше и сам одарен лијепијем даром народнога пјевача, пође њему до скоро и лако за руком удворити се код народне виле пјевачице на толико, да је ванредном вјештином умио удешавати сам своје композиције под народну мјеру. Овом сретно стеченом вјештином послужи се Качић на двоје сврхе : једна му бијаше да оне пјесме што их је слушао да се пјевају по народу дотјера не толико у Форми колико у садржини према историјским документима, дакле да их исправи да буду историјски истините и да их попуни да буду тачније то именима људи и мјеста, то бројевима година, војске и т. д. а друга важнија да управо главна сврха бијаше му, да

1 Збориик тај, као што смо имали лрилику известити се, изаћи ће у Београду трошком нашега ученог друштва. Он је управо иаштампан, износи 22 штампана табака, и публикација чека само предговор за који се г. Богишић нада да ће га скорим моћи послати. Уред. „Отаџбине."