Отаџбина

586

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ИРОШЛОСТИ

по књигама всторијским, приватним писмима, дистинама и којекаквим не свагда бистрим изворима понуни празнине народнијех пјесама тако , да би народ добио у руке читаву мадо не историју своје славне прошдости, спјевану гдасом народнијех пјесама. Да се послужимо љеговијем ријечпма, књигу у којој се садрже пјесме од краља, бана и словинских витезова. Мени није овдје говорити о томе, како је сјајно пошда Качићу жсља за руком, какојењегов „разговор угодни народа словипскога" иостао најпоиуларнијом књигом у Дадмацији и дијеловима Хрватске п Босне. Само ћу мпмогред да споменем, да је Качићева нјесмарица такођер нокојному Вуку добро нослужила. Кад је њега, како сам приповиједа, биједно сиромаштво раставидо од наука (а бијаше у Карловцима) те отјерало у отачаство (у Србију), нашао је ондје „велику пјеснарицу са латинским иисменима печатану" коју како је узео у руке и видио да су пјесме и баш онакове исте какове „наши Србљи код ватре сједећи уз гусле пјевају" одмах је почети сумњати, да је Мушицки шаду проводио са својим ђацима у Карловцима, међу којима бјеше и Вук, кад је искао да му сваки напише пјесме што их памти , а кад је ону пјесмарицу сву прочитао, „онда сам, каже, тек почео његово (т. ј. Мушицкога) памјерење догађати". Пјесмарица, о којој говори Вук, бијаше Качићев „разговор угодни", а ми смијемо рећи , да ннје никоме та књига у сретнији час руку допала, него онда мдадому Вуку. Међу множином пјесама Качићева '„разговора угоднога" имаду у издању од год. 1759 само двије таке, за које он сам каже да су народне, то су ондје на стр. 154—155 двије „ писме војводе Јанка које опћенито пивају Дадматини, Бошњаци, Л.ичани и остадп од сдовинскога народа Л.иие су слушати, ако и није могуКе да су иосве истините ." У тим пошљедњим ријечима види се, с којега је гледишта Качић сматрао народну поезију. И под крај друге пјесме опета додаје : „Ово се пива од нашега народа ; ко ће вировати нека вирује, ко неће нека мирује." На стр. 305 истог издања долази пјесма „од града Задварја" на који јуриш учини пагаа босански и херцеговачки. Ову је пјесму у поменутом издању пјесник исправио према историји а у старијем издању судећи по његовијем ријечима стајаше на томе мјесту права народна пјесма : „Ова је писма и прије од мене штампана, али није све како је овде, јер сам је штампа' како сам је чуо пивати ; али будући историје штио и другачије од мудри 1 људи разумио, ето је приказујем свиту онаку , како се је догодидо." Значење ове примједбе свакому је јасно ; било би