Отаџбина

СВЈЈ5Д0ЧЛНСТБА ИЗ ПРОШЛОСТИ

587

јако занимљиво да можемо ову потоњу пјесму иоредпти с оном пређашњом народиом, да бисмо још боље упознали Качићево пренаређивање. Ја сам писао на разне стране, да се докопам старпјега издања, него ли је оно од год. 1759, али пп у Бечу ни у Загребу, ни у Задру ни у Дубровнику не могоше му пријатељи наћи трага. Не би ли ове ријечи помогле, да ми каже ко зна гдје за старије издање. Качнћева пјесмарица ако и није чиста народна пма у историји народног пјесништва велико значење. Од тог доба могло се знати, не само да има у нашега народа множина ■народнијех пјесама него још бар од прилике каке су то пјесме. Данашњи истражпвалац особито ће се уставити на једном знаменитом Факту. У Качићевим пјесмама влада на скроз ново данашње мјерило, десетерац. Пита се, а куд се дједе онај дугачки метар од 15 — 16 слогова Р Кад би био , како неки мисле десетарац српско а онај дужи стих хрватско мјерило , не бисмо ли тада управо код Качића очекивали да ћемо наићи, бар гдје и гдје на онај „хрватски" стих , пошто знадемо , да се управо Качић кретао међу Хрватима ? Видите, и опет запесмо. Рекох, да се послије Качићева „Разговора" могло знати, што имамо и каково од прилике пјесништво имамо. Али често бива у свијету, да се иностранцу више вјерује него ли своме човјеку. 'Гако је и наше народно пјеснишго дошло до славе и познања истом преко иностранца ; иностранци указаше тек нашим људма, да је вриједно бавити се око народне поезије. Такав један иностранац бијаше Алберто Фортис, родом Италијанац, који својим довољно широким знањем (он бијаше по нашој данашњој терминологији етнограф) те свезама и познанством с многијем ученијем људма тадашње Европе у скоро разгласи по свијету славу иаше народне поезије ма да је и црпао грађу поглавито из нашега Фратра Качића. Фортисове књиге, у којима бјеше ријеч о нашој народној поезији , појавише се управо у ору, то јест онда, када су народне баладе скотске (1765) обратиле на себе пажњу не само образоване Англије него и читаве Европе, те је на свачијим устима лебдило питање : немају ли зар још који народи таке народне поезије ? У Фортисовој књизи нађе љубонитна Европа један одгорор на тако питање. Најприје изда Фортис г. 1771 у Млецима књигу под насловом: За«'^ш сГ Оззегуагшш борга 1' јзо1а сН Сћегво ес1 Озего, којој је приложено отворено писмо на англичанина Симондса, гдје говори о разнијем ^народиијем вјеровањима наших далматинских оточана, те каже : ја сам се од прије љутио над толи-