Отаџбина

588

СВЕДОЧАНСТВА II:! НРОШЛОСТИ

ким сујевјерјима простога народа а сада мислим, нека их, јер се овако чувају и многе добрз ствари, као занимљиве народне ијесме, које ће особито добро послужити вашим келтским Скотнма код изучавања народне поезије. Надајући се дакле Италијанац да ће занимати Англ.ичанина , саопштује му у итадајанским пријеводу једну тобоже народну пјесму, ал.' оно нпје у истнну народна пјесма већ Качићева композиција о Обилићу и Вуку Бранковићу." Пуно опшнрније говорн Фортис о народнијем обичајима, дакле и о народнијем пјесмама , далматинскијех „влаха" т. ј. сељака с копна , познатијех под туђим именом „Морлака" у своме знаменитом и славном »путу по Далмацији" (ӣ১'10 ш ВаћпагЈа), који изиђе г. 1774 у двије књиге, те би преведен до скора ва разне европске језике. Она глава књигеукојој говори о морлачким обичајима (<1е Со81шш (1е Мог1ас1п) посвећена је и опет једному Англичанину. милорду Стуарту. И у тој књизи вадн Фортис примјере народне поезије из Качића , барем дјеломнце. Иего у сретан час дође му мисао, да једну чисто народну пјесму у ориђиналу и пријеводу приложи овому поглављу своје књиге; то је знаменита „жалосна пјесанца племените Асан-агинице." Ова пјесма чини епоку у историји српске народне ноезије, што ћемо умах чути. Како рекох, истом иностранац пробуди наше људе из мртвила. Против Фортиса уста да га исправи човјек нашега народа Јован Л.оврнћ књигом наштампаном г. 1776 под насловом „ОбвегуагГош зорге сНуега рег21 <1е1 У1১10 111 Ба1та21а". Заподјела се читава полемика, јер је Фортис опета одговарао. Али то се нас не тиче. Само ћу казати, да је Ловрић к оној глави која говори о обичајима Морлака додао неколико добријех додатака и нсправака. Ту се попуњују вијести Фортисове биљешкама о пјевању народних пјесама, о музикалним инструментима . нтд. Још су унесена у књигу ова три стиха : Јаше коња Марко Краљевићу С једном змијом коња зауздао А друга му за канџпју служи . . Док се Ловрић с Фортисом правдао', међу то заредила књига пошљедњега по свој Европи те дошла до руку и славному њемачкому пјеснику Гете-у. Његово бистро око згледа брзо алем-камен, дивну народну пјесму плач Асан-агинице, он је преведе с талијанскога пријевода на њемачки, те пријевод уступи Хердеру, који је управо у оно доба готовно зборник