Отаџбина

СВЈЕДОЧАНСТВА ИЗ ЛРОШЛОСТП

589

народнијех пјесама у њемачким пријеводима, што изађе год. 1778—1779 у у)вије књпжице. Осим Гетова пријевода ту су још друге три „морл.ачке" пјесме, извађене из књиге Фортисове што у истини нијесу пјесме вародне него композицпје Качићеве. Још ћу и то споменути да је под конац прошлога вијека (1796) познати њемачки псторик Јоханес Мидер позвао вјештога латннскога нјесника , дубровчанина Ферића који је већ превео био народне пословице на латински језик, нека бн још што год од наших народности, на пр. штогод из народнијех пјесама или приповиједака превео на латински , да би се Европа боље спознала с великијем народом што живи Дунаву на југу све до граница грчких. Овака домаћа мудрост жена и стараца, говори поштени Нијемац, боље означује праву уљудпост, него ли приповједање о ратовима ; из ње отсијева чисти характер народа; ко свому иароду добро жели, треба да отпочне изучавањем овијех ствари и т. д. Ферић одазва се позиву, али једва бих могао рећи да је Милер у души одговором Ферићевијем задовољан био. Ферићу бијаше жалибог веће до тога да се покаже као вјешт латински пјесник , него ди да буде вјеран тумачитељ, што је образовави Бијемац желио. У недугачкој посланици, написаној, дакако у стиховима, излаже Ферић доста заплетено о свему по нешто, о пјесмама, о гуслама, о колу и још које што. Најпослије посланици приложен је пријевод од 88 пјесама, одабранијех без критике; народно је помијешано с негародБијем, преводилац се размеће латинским Фразама, пза којих је тешко н до смисла доћи. Да нам је бар још којом срећом н ориђинале приложио. Али ни тога нема, само почетак сваке пјесме додан је на концу књиге. Ево тако је слабо појмио своју задаћу Ферић. А што говораше о пјесмама народа свога тадашњн историк Раић ? „Многап о сем г 1. Кралевич^ помежду народомЂ повћствуготсл и вт. шћснехт. поготсл ; обаче множаишал отђ 'гћхт> баснн сутв : зане суев г 15рна и легкомисленна сутв , лкоже и оное еже о меч-1; его изт. земли изходлгцемЂ баснословитса. Ашелп же за истину почтетсп еже о немг вт> простих! п г ћснехт. поетсл, обр4таемг его бнти продерзливнмт. насилникомт. и подлимт. шавицомг кром г ћ прочихт, безстудји". Овдје, хвала Богу, завршују прошлп ввјекови — овдје прекида и моје приповиједање.