Отаџбина

634

БУГАРИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ

да су Бугари још у XIV веку познавали носне самогдаснике. т Али једно та ностављена теорија и друго краће, тек библиографско изучавање рукониса и недостатак још старијих извора учинили су, те је учени руски истраживалац ман>е пажње обратио на суштину бугарских особина у преписима ст. словенских књига и на свезу њнхову с говором народним. В. И. Љшански, 2 који је имао прилике бугарску редакцију у старим рукоиисима пажљивије разматрати, већ говори, да су најважније особине средње-бугарскога говора поникле много пре краја XIII или почетка Х1У века , што доказује некојим подацима супрасалскога и других рукописа XI века. Мало даље, где разматра једначење акусатива и инструментала на ж у именица женскога рода (стр. 44, 78) помиње, да се период преобраћања облика у ст. словенском започео IX—X века. По томе стари и средњи бугарски (словенски) руских истражилаца стапају се у једно. Како стојимо онда са сноменицима, у којима се стари словенски превод ипак без овога п са довољно правилности сачувао, и према коме се и ове неправилности и преобраћање облика тим именом називају ? То ће питање доћи на ред касније ; за сад ћемо започету линију даље наставити. У петербуршкој имп. публичној библиотеци има рукопис XI века на пергамену, у коме је 13 беседа Григорија богосдова у руском препису. Тај рукопис објавио је још А. X. Востоков 1825 године, рекавши, да превод принада Бугарину или другом ком јужном Словенину. Комаде од њега издавали су Н. Г. Чернишевски и И. И. Срезневски. Цео рукопис описао је веома вешто А. Будилович. 3 Како руски препис припада XI веку, рукопис, из кога је преписивано, може по томе бити још старпји. С тога је врло знатно, што су се у томе нрепису сачували трагови бугарски, који, ма да их је мало на броју, не дају сумњати, да је у оном бугарском оригиналу, са којега је руски писац преписивао, била извесно бугарска редакција или народне бугарске неправилности према старом словенском. 4 С овим би се могли изједначити и знаци бугарске редакције, који се налазе у срп1 А. X. Востокова, Филологичесил наблк>ден1л, 21, 91—9? — Биларскш 0 средне-болгарскомљ вокаливмЈ 2 0 н^которнхг славанскихЂ рукопислхг, С. Петерб. 1864, 36. 3 Изсл^доваше лзнка древнеславлнскаго перевода XIII словг Григор1Л богосдова. Ст. Петербургг 1871. 4 То су ж м. ц и обратно; дидм 1 н ц и обратно; д м. е или ® (§ 2, II. 17); мешање 1 и |,