Отаџбина

14

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

може се судити и ио томе, што је Митад паша морао да изведе војску и топове, те да, клисуром бањском, просече пут низ Лаб у Приштину; и опет су му, том приликом, исекли Арнаути, прича се, читаву чету низама. У осталом, врло је природно да су Арнаути морали бити овде силни: рбихово племе било је насељено дуж целе Топлице, изузев околину извора и увора њеног ; оно је, може се рећи, било у маси притисло сву јужну падину Јастрепчеву, све до гребена његовог, пређашње границе наше, а десно од Топлице, под Петровом Гором и у Лабу, био је сам чист Арнаутин. Ко је читао или слушао што о Куршумлији, тај је морао мислити да је то каква варош; а међу тњм то је један скуп од неколико жалосних страћара, плочама покривених, које не знају ни шта је креч, а камо ли срчали прозорп. Овај јад и чемер ми смо морали зимус двапут да освајамо, и око њега се пролила толика драгоцена крв српска! Куршумлија није ново место; она је постојала и у најстарија времена; али како се тада звала, о томе још не могу да се сложе учени старинари. Тако једни мисле да је овде био римски Наттеит, другн пак држе да је овде морао стајати Рте8. Пре Немање, и за време Немањића, звала се Тоилица; доцније, Бела Црнва 1 ; а у новије време Куршумлија. У Тоилици била је катедра јеппскопска, коју је основао св. Сава. Кад се пређе мост на Топлицн и хоће да уђе у Куршумлију, онда десно, баш на путу и до пута, види се зид од старе цигле, у ком има некакав тамник и једна мала дупка (ниша). Остаци тога истог зида виде се и на путу којим кола иду и испод пута до у саму Топлицу. Десетак корака напред, виде се опет трагови од некаког 1 Ј1г е бе к Соп., В1е НеегвЂга&ае уоп Ве1§га<1 пасћ Сопз(;ап11поре1,р. 77.