Отаџбина

34

У Ч И Т Е Љ

— Оно, готово и јест тако, потвјзди поп. — Еле, ;ја ти онда, мој попо, окренем други лист. Пропиткам старије учитеље и вештије како онп раде, па н ја онако. Најбоље ђаке задржим оиет у разреду да иовторавају. Чим виднм да које слабо учп, ја њега испиши из школе, а код куће му једва то и чекају. Па онда само накривим капу! — Готово право си и имао! одобрава поп. — Ето ти мени изасланика. Испит красота, не може боље бити! Мени одмах (( врло добар!" Аха! тако ли је — мислим ја. Е чекај онда! Почнем ти ја, мој попо. мало више гледати себе. Опет ја боље задржн, а лошнје исииши. Па онда де у општину пиши: процене, тапије облигације. .. Ако нећу ја — хоће Јругп, је ли, бога ти? — Тако је! потврђује поп. — Еле, погледим ја, мени боме лепа парица остаје. Мало по мало, па ето тп онпх који су ме до јуче преко рамена гледали: „молпм те, учо, дај учини љубав, узајми коју пару!" Хоћу, брате, само интерес; није право да ми новац лежи бадава. Нек н ја видпм вајдице, а н он нек се помогне. <Те ли тако? — Јест! потврђује поп. — Прикучи се опет Петров дан. Ето изасланика. Чу се, да дају и учитељима да сами пропитују ђаке. Одмах ти ја одаберем њих пет — шест најразборптијих: ти ћеш научити ово, ти оно, а ти оно; спремим их за дан ио једно' — два пнтања. Дође испит. Изасланик мени: „дела, учитељу, питај нх што." А ја се уозбиљим и начинпм се строг, па почнем: „кажи ти, море, то и то! кажн ти то и то! и Одговарају днвота. Он мени у протокол „одличан." — Е, Мићо брате, рећи ће поп чисто раздраган; сад те волем још толико! — Ја како, мој попо! рече Милан и устури се још мало. Тако ја знам ! Онај ме учо лепо научи — бог да про-