Отаџбина

У Ч И Т Е Л>

37

— Болестан! понови изасланик тихо и са сажаљењем. Сиромах! А откад? — Од синоћ му позлило!" одговори поп па настави читање. Учитељ јечи, већ — рекао би издахнуће. Изасланик слеже раменима па изиђе. Чуше се врата од друге собе, где је школа. Као да уђоше тамо. (( Још, још читај! шану учитељ. — Та прочитао сам све до исповједанија. — Читај и исповједаније! Ух, ух! јао! и Поп настави даље. Чу се већ где изасланик и кмет изиђоше из школе; кораци се удалише мало по мало. Ућута поп, ућута и учител,. Стадоше ослушкивати, рекао би не дишу. Потраја тако подуго. Док опет кораци и неко шушну на врата(( Псс! читај, море! шану учитељ па опет зајеча: Ах! ух! јао! м Таман поп промрмља неколико речи, а врата се отворише и уђе кмет. (( Је ли отишао ? шану учитељ. — А већ је пресамитио преко брда!" одговори кмет гласно. Скочи учитељ, зграби попа па стаде подигривати с њим по соби. Кмет само гледи и чуди се. <( Је ли записао што? упита учитељ кмета. — Јес, нешта је отварао протокол. — Срећа те сам га оставио на столу, као да сам знао! )} рече учитељ и потрча на врата; за њим кмет и поп. Кад у школу. а на столу стоји протокол још отворен; изасланик оставио да се осуши мастило. Учитељ прочита гласно: (( Због слабости учитељеве нисам могао прегледати школу!"