Отаџбина

2

МАЧ И ПЕРО

Да се наше мало гњездо Оад већ види на далеко. Слободе нам тол'ко дон'о, Кол'ко треба да се дише, Да соколи кликнут' могу,Данас мање, сутра више. А сад кад се судба скрива Рода тол'ко мученога, Догод бритки мач почива (: Бог д'о нико не треб'о га!:). Донде, перо, ти се лати Да прихватиш дар од мача, —

Што је никло да процвати, Што се стекло да ојача.

Мач је само темељ мет'о Од пера се више иште; Мач је рек'о: Ето, ето Соколима полетиште!

По прашини зашт' да гмиже Кога у вис зове вила ? — Што соколе у вис диже, То су пера., — то су крила.

јз-у.

„0 Т Д Џ Б И Н И"

Ево нам опет старе знанице, Ево нам наше миле сестрице, Ево је спремне да с' међ нас вине, Ево „Отаџбине" . . . Кад куцну часак суђена дана, Кад дође доба часна мејдана, Освете свете косовских рана, Наша је сеја криланца свила, Бога молила: Да браћи даде јунаштва, свести, Да могну ланце варвара стрести, Вековне ланце грозних турака, И назадњаштва, глупости, мрака И бој се био — пуно-значајни, — То беше бојак страшан, очајни И бој се био,—па се свршио. И сину зора — слобода млада —