Отаџбина

41*

ОДГОВОР Г. ДУЧИЋУ

643

трула лешина коју ми можемо од шале пребацити у Азију, наша би ратна сирема била друкчија, па би и резултати првога рата били други, у пркос Черњајевљевих слабих страна. Али ви му чините рђаву услугу, кад га онако браните. 7. А шта ли треба да вам одговорим на оно што велите да сТе ви „поријеклом Срб и син срнскога народа од како се населио на балкански полуоток"? Ја вам честитам старост од седам сготина година, али допустићете ми, као јестаственику, да посумњам да ли су материјалне честице, које данас састављају лепог и угледног човека НићиФора Дучића, за свих седам векова од како су се Срби настанили на балканском тропољу, састављале увек човека, да ли несу, у вечном оптоку материје, биле за неко време и у другој, каквој мање словесној животињи ? Ако сте хтели да кажете да су вам претци живели на балканском тропољу, од како су Срби амо дошли, онда сте се рђаво изразили, али баш да узмемо да је то нека заслуга, кад су некоме претци одавно на балканском полуострову, онда сам ја много важнији човек од вас, јер моји су претци староседиоци на балканском полуотоку. Они су неколико векова били овде пре, него што су се Срби доселили. Али све то није главно, ви сте хтели да кажетс како сте ви Србин, а ја несам. Душе вам, зар ви то вама прииисујете у заслугу што сте се случајно родили од сри ских родитеља ? Шалосно вам ваше родољубље, та Срба има тако мало на свету, да би се ја и дан и ноћ на коленима молио Богу, кад би он хтео да створи још 5—6 пута толико Срба, колико их сада има, да се можемо бочити са државним колосима од 40 и више милијуна. Та ја би од сваког странца који даде себи толико труда да мало-мало научи српски говориги, гледао силом да начиним Србина по мислима и делима, само да нас је више, а ви налазите да чак ни ја несам Србин! Нијс вајде, ви сте највећи српски родољуб ! 8. Ово довде ишло је још и којекако, али ваш закључни „кна леФекат", бомба којом сте мислили да ме на крају вашег отвореног писма смрвите, она је најдражеснија! Ту сте просто — сладак. Ви називљете моје дело на граници „памФлетом." А знате ли ви шта је памФлет ? Да вам кажем. Онај штампани спис без потписа, који не износи ни толико листи, да би од њега могла бити брошира (т. ј. да се брошира, прошије код књиговесца), зове се намфлет. И ви зовете дело од 30 штампаних табака, које сам ја мојим пуним именом потнисао, памФлетом ? И то кажете у спису од три листа непрошивена ? Оно јест досетка, само за цело није на мој рачун.