Отаџбина

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

5

да заузмемо Мрамор; то је било остављено тек другом рату нашем, кад је, 6 декембра 1877, пао у наше руке. Од Мрамора, нут нагпње к југозападу, и иде пространим заталасаним пољем, које, унапред, траје све до Прокупља, а у шнрину хвата од Малог Јастрепца и Змијине Главе, старе границе наше, па до Пасјачке планине и ушћа Топлице у Мораву и до Чечине. То поље зове се Добрпч, а тако је име и једном малом планинском огранку који се свршује у Орлану, према Курвин-граду. У старо време звало се Добриче, и било је веома на гласу: то ко полге дшано гестћ н велнко кћ мђсгб рг.комимк ТоПЛН1|Н, ПрНЛбЖЛ ВО Кћ рг.1|-6 МО|)АБИ; НЛ ТОМћ БО полм многн ОТ1. ДрЕВћНиНХћ цлрк СТ()Л1Ш.ММШ КЈШ1Н междоу СОКОН) Сктворнше 1 , на том пољу и Стеван Дечански мислио је дочекати „сујемудрног и зломисаоног" цара бугарског Михаила, 1330 године. Прокуиље је мала и незнатна варош, али врло лепо место. Наслоњено, северозападно, на столицу брега Бумбарека, последњег огранка Јастрепчевог, њега, с југа, пирка левом страном својом прекрасна бистра Топлица, која му тече од Куршумлије и око њега се змијовито обавија. Преко Топлице, а испод Прокупља, прострло се поље од по часа, између брда од Пасјаче, често водоплавно. Њега веже за варош један мост од четири ока, који су Турци начинили пре две године, и преко њега побегли топличком долином, на Чечину у Лесковац, кад се наша војска појавила на Бумбареку 5 декембра 1877 и опалила 2—3 топа. На истоку је једно брдашце, на ком има нека турска текија. Иза поља, на ком сада војска логорује, брдо је Губ а, поред којега Топлица отиче даље на југоисток. Југозападно је планина Сокблица са својим висом Зеленим Каменом. До Бумбарека је, пошав уз Топлицу, брег Ћиришли-бајир (кречно брдо). На западу пак, одмах иза Прокупља, отвара се дивотна долина 1 Иван ПавловиН, ЖНТН1Л КрдДћ срћБСКМНХћ, 273.