Отаџбина

8

113 МЛЕТАЧКЕ ПЛАВЕ КП.ИГЕ

остају ири томв, да Млеци на леи иачи н ио†&те десиоту земље његове. Сенат се сагласи да опет одговори с пуно ласкавости за лпчност деспотову, с пуно уверења о љубави к њему као и о јкољи да с шиме одрже срдачне одношаје али и опет да се кажо, да градове не могу Никако враћати прво што их нпсу ни узели од деспота већ од млетачког и дсспотовог непријатеља кнеза СтеФана (Млецп очевидно још но прпзиаваху СтеФану титулу Херцега), а друго и поврх свега Млецн су се грађанима оних градова заклели, да нх никоме предавати не ће. Овај је одговор био врло учтив, врло јасан и врло одсудан. Као да се рачунало да ће деспот наишав на отпор, с обзиром на исцрпаноет свога народа, повући се натраг и дићи руке од свега. Српски посланици дадоше на то ову изјаву, која може бити да им је дошла из Смедерева већ редигована руком самог деспота: „Кад ие можемо да добијемо друкчији одговор, то обзнањујемо влади млеталкој, да кс се наш господар деспот постарати, да своје земље задобије на онај бољи начин на који узможе." У овоме одговору има пуно дипломатске Финоће. Изгледа врло природан, логичан и јасан, и опет у самој ствари није јасан. Шта мисли деспот с оним и бољим пачином на који узможе " ?! Је лн то рат којим се озбиљно претн, или је то тек празна Фриза, којом се повлачоње згодно покрпва? Иа свакн начин занимљиво је видети како је тај одговор дубок утисак учинио на господу млетачку У томе се утиску огледа значај, који је Србија у ондашњој политичкој констелацнјн имала, а огледају се и неколики тајни покрети у борбн, која се међу Млецима и осталом Италијом водила око надмоћиости на јадраиском мору.