Отаџбина

ИЗ МЛЕТАЧКЕ ИЛАВЕ КЊНГЕ

7

невољи гледасмо вазда нас је болело и сваком приликом трудили смо се да чинимо оно, што би његовоме превасходству мило и угодно било. А кад по ново задоби своју државу ми се с њиме заједно зарадовасмо као с најбол>им братом и истинитим пријатељем нашим. И хоћемо да његово превасходство знаде ово: кад је кнез Стеван, наш и његов непријатељ, непријатељски упао у Арбанију и заузео Вар и кад је војвода од Дриваста већ пошао био к поменутоме кнезу СтеФану, да му и тај град преда, тада је наш заповедник у граду Скадру на брзу руку скупио војску нашу, па са великим нашим новчаним трошком и другим губитцима отео Бар од киеза СтеФана, а то се готово исто може рећи и за Дриваст и за. све друго, јер би се све непремено њему предало било. Молимо дакле братски његово превасходсгво поменутога господина деспота да узме у иризрење, што смо ми онолики трошак и онолике жртве око оних места поднели и што смо их отели из руку кнеза СтеФана, па нека његово превасходство буде задовољно да она места ми и дал^е држимо, као што је то право и поштено, а и нека помишља, да кад су у нашим рукама, то је као да су и у његовим." Осим ове одлуке, записане у протоколима редовне радње сенатске од тога дана, сенат је одмах за тим донео и тајну одлуку овог садржаја: „Ако се посланик деспотов с онаквим одговором не задовољи. онда, пошто се најпре исцрпе сва убеђавања са тога гледишта, нека се пристане да се деспоту поврати све што је од Горње Зете заузето, а све друго да остане Млецима." 1 Изгледа као да је српска посаобина, добивши онакав одговор, тражила из Смедерева нових наставл>ења. У почетку јуна већ их је добила била, јер под 9 јуном дужд саопштава сенату да а сриски иосланици, саслушав онај одговор владе млетачке изјављују, да ииак ' За текст јавна и тајне одлуке еенатеке в. на горњ. м.