Отаџбина

6

ИЗ МЛЕТАЧКЕ ПЛАВЕ КЊИГЕ

Деспот Ђурађ добивши овако писмо одлучи се, да и сам пошље нарочито посаобину у Мле гке. Посланицима преда и својеручно писмо на дужда. Сам оригинал тога писма до сада се још није нашао, али се из млетачких листина зна да је било потиисано 30 аирила 1445. По ономе што је мало позније дужд на њ одговорио,' слободпо нам је закд.учивати да је оно било више Формалнога садржаја, захваљујући на честитању од 7- ог јануара, препоручујући посланике и још као да је била у њему једна реченица, којом се издржавала нада, да ће Млеци делима доказати да им је честитање оно од срца ишло Посаобина је српска стигла у Млетке негде око 10 маја, јер већ 14- ог истог месеца дужд саопштава сенату какву му је изјаву посланик деспотов учинио. Из тога саопштавања види се да је посланик српски од прилике овако говорио: (((( Над се оно усколебала држав а и стање мога узвишеног госиодара, он је конандантима градова и звмаља које има у Арбанији издао оваку заиовест: „ако вао притесни каква невоља, предајте градове и земље у руке дужда млетачког, мога доброг брата и пријатеља, јер знам да ће ми их опет предати кад се у дрнсаву вратим." Па како се ио божијој милости ево сад у државу своју аовратио, он моли дужда да му изволи иовратити земље и градове." пг Сенат је узео да размисли шта да се српском посланику на такву изјаву одговори, па се сложи већином гласова да му се овакав одговор даде: (( Чу ли см0 и разумели смо све што нам је (носланик српски) тако мудро разложио од стране свога узвишеног господара, кога смо свагда сматрали за свога најљубазнијег брата, кога и данас тако сматрамо и кога тако да сматрамо хоћемо и у напредак. Докле га год у 1 Концепат у 8есг. сопе. го§ак. Нђ. XVI, с. 192 ; Аска II, 392. 1 Вид. увод )' 8есге1а сопв Ко§а1о\ г . НБ. XVI, с, 180 ; Ас1а II, 39'».