Отаџбина

НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИЧКА ИСТОРИЈА

■'огољубива уста, па да живим у љубави твојој све дане живота мо;ега, и да гледам да се нагледати не могу просвећенога твога лица."' Али родитељ његов не хоћаше чути тих речи, него се још већма усплахири, хотећи, навођењем ђаволским, да на љуту смрт осуди овога сина. И сакупив многу овоју војску, пође на сина свога у унутрашњост државине његове, у земље зетске, до града по имену Скадра; и ту у државини његовој начини многу накост, заповеди да се до корена исеку виногради и многа различна воћа, исто тако заповеди да се са свим сатру и упропасте обилатс њиве, које обећаваху многи род, па и за сами двор свога сина, под градом Окадром на брегу реке Дримца, многе и дивне палате, заповеди да се до темеља разруше. Оип пак његов, напред поменути млади краљ СтеФан, беше пребегао на ону страну реке Војане, и тамо стајаше са својом властелом и с неким делом своје војеке. Отац му, превисоки краљ, поче слати неке знатне и одличне великаше, поручујући му да дође к њему, и пушташе му у уши многе ласкаве речи, с намером да га приволи да дође к њему, да би га ухватио. Али њега чуваше Бог, а заштићаваше дух свети, те разумеде, да оне речи родитеља његовога нису њему на корист, па не хте у тај мах отићи; него му много шиљаше људе. докле не улучи за се згодну прилику, да нема о чем сумњати, па се тада .јави своме родитељу, и тако се тада страшним клетвама и великим обећањем у господа Бога и пречисту Богородицу син и отац помирише, и отац оде натраг у државу своју. Али како му се у срцу већ била укоренила зла мисао, па како не могаше иикако да измени горе поменуту ненавист на свога драгог сина,. и како се пе могаше иикако савити да достојном љубављу обгрли свога сина, него како се жестином срца поче из нова распаљивати II на сина подизати гњев још јачи од првога, пуче глас на све стране о тој неоснованој мржњи његовој на сина. Овај пак богољубиви младић, син његов, видевши ту злобу и ненавист која се подиже на њега, и неумирљиву злу вољу свога родитеља, није имао шта друго чинити, него је најпре и најпре сву мисао и тугу излио пред господом, с великом тугом срца и са сузама вапијући му и говорећи: (Настаје осамнаест врста дугачка молитва, у којој Ст. Душан моли Исуса Христа да види његову беду, ђавољу завист, по којој га родитељ његов гони тако, да му већ изгледа „не као чедољубив син него као иноплемени ратник"). А к своме родитељу иоручиваше богољубазне речи: „Ономени се, господине и оче мој, да си и сам ноднео многе напасти и искушења, и да те од њих нико није избавио осим јединога Бога, коме је све у рукама, и да те је носле Бог толиком славом преузнео. А ја, твој драги син, каквом сам тугом оја-