Отаџбина

НАРОДНБ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИПКА ИСТОРИЈА

23

дио душу твоју; какоим ли сам злим делом расрдиотебе, благога мога хранитеља; у каквом ли сам се неприличном послу затекао, да овако страдам, очекујући да прав здрав 'заклан будем ? Утоли, оче, гн.ев на слугу твога, не презри мене, који сам ти толико драг,; јер од много чаме, јада и туге већ ме и срце моје остави." А родитељ његов, благочастиви краљ Урош, не слушаше овај његов говор, него му једнако на супрот просипаше речи које је тешко било сноситн: ^Хоћу поручиваше краљ — да си што пре преда мном; и ако ме не послушаш, многе те напасти чекају." А оЕај христољубиви младић, видевшн да му јс душа до смрти очемерена, рече к својима, с којима је заједно био: „Драга моја браћо и другови, ето видите како се на нас подигао велики рат од оца мојега.' Шта, дакле да радимо? Бежимо испред лица његова у туђе народе, да се ие бисмо скончали несрећном смрћу! Јер ви разумегге, да се отац мој спрема да ме права здрава закоље." А они њему одговорише: „Ми не налазимо за добро да идемо с тобом куда велиш, у туђе народе; а ако сп ти сам рад умакиути такој смрти која ти је припремљена, чувај се прво и пази, да јој са срамотом не умакнеш". Али пошто се он не даваше поколебати, иего их још већма вуцијаше са собом на горе речени пут, другови његови почеше товорити као оно Исраиљћани Мојсију: за што да наши гробови не буду у земљи нашој, него нас изведе овамо? И они рекоше младом краљу: „Боље нам је да смо у нашем отачаству, па макар нас и смрт задесила , него да се као робље и дошљаци по туђој земљи потуцамо. Ако ли нас не послушаш, ми ћсмо те иаиуститп и цомирити се с твојим родитељем. а тебе ћемо оставити у всликој тузи и срамоти". Богољубиви овај младић, чујући оваке речн, пе знађаше шта да ради, и немајући куд, диже се и пође с њима што се брже могло. У дружини је тој била једна воља и намера, било да би добили, било да им дође мрети, а много их на броју било није, већ мало. Благочастиви пак краљ, родитељ његов, бављаше се у тај мах у славноме двору Иеродммљи, нити се оваком чему и у сну надаше. А она дружина сина краљева, пошто онако преже на једно као што је речено. крену се изЗете, од града Скадра, и лицем у среду стаде усред горе Прозрака (близу Неродимље), разделивши се од куд ће који ударити на краљев двор (у Неродимљи). И тако (из ненада) у један мах ударише на двор краљев, и подиже < е велика вика, и отац Душанов, превисоки краљ, уседе на коња и побеже у град који се зове Петрч (више Неро1 Овде сам узео лавовски варијанат, који се с оним што после долази, боље полудара.