Отаџбина

24 ИАРОДНЕ ТГАДИЧИЈЕ И КРИТИЧ1.А ИСТОРИЈА димље) с некодицином своје властеле. А онде у двору ,'Неродимљи) остаде му жена, благочастива госпођа краљица с децом својом. А овај христољубиви краљев син узе у своје руке све богаство и славу његову као поклон даровани му од Христа. свију нас господа, па се одмах опет диже с војницима на град, у који му се беше склонио отац. И предаде му сс и тај град. А кад му изађе отац, син паде пред њим, и иоклони му се говорећи: „Оче, не дао Бог ни да ми на ум падне да чиним шго си ти помислио био мени учинити; јер ако си ми и намењивао зло, Бог окрете на добро®. А љему се тада сажали, и смотри, како се иа њему навршила ос} г да гн ева божијега, па тугујући поче горко плакати. И шта се ио том догоди? Овај христољубиви краљев син учини договор са својом властелом, која је онде била, и би одлучено: да се Ст. Дечаноки оа женом одведе у славни град Звечан, и да се тамо чува, докле не 6и легла размирица која је међу сином и оцем .' И по том посла гласоноше у све области свога отачаства. И сви силни који чуше почеше долазити, те му се поклањати; и тако му се све области отачаства у руке предадоше. Јер Бог свештедри што хтеде учинити, оно и учини. И иосле тога, тано да кажем аосле кратког времена, родитељ краљев, овај благочастиви и христољубиви нраљ Урош треКи, бавеКи се у Звечани, као што нааред каза смо, ио иромислу божијем са свим из ненада иредаде дух свој госиоду.' 1 Јер, нико не може утећи од природиога конца смртнога, нити ко, драги читаоци, зна у који ће му се дан пли час душа раставити од тела. Тело његово с ночастима пренесе и сахрани у манастиру и цркви Вазнесенија господњег у месту Дечанима христољубиви син његов ОтеФан. Ту оно лежи и до данашњег дана."

Погле сведочанства, које имамо од ученика архијепископа Данила, но хронологији нам на прво место , о1 У оригиналу пооледње реченицо: II ТЛМО ЕЛГОСТН II ДО Н€ЛИ!К6 НЉКОТОрО№ СШИрСННШ СкТКОрнТН МСГСДОу С0Б010. 1 У орнгиналу гласи та нзрека овако: Н ПО СНЈСк Ж6, ККО рбШТН МН мллоу кркменн мнноукмноу, Сћ роднтедк гего, кб тлковимн прЂШкднин икоже придв о\кл?длом11, нромиспомк кожнкмћ, — гакоже оуко ннкомоу надкшштоу се, С1> кллгоукстнкмн н хрнстолгакнкмн крдић Оурошк третнн пр^дасп. доу^к скои господевн. 3 У оригиналу, ед. Даничићева, стр. "21 2—214.