Отаџбина

Н А ГРАНИЦИ

635

и воћњаци око села) то ђенерал заповеди да се овде остане. Са трњанског виса опазише нас Турци, па држећи да је то некакав ескадрон намењен за Бобовиште поздраве нас са неколико граната, које далеко преко наших глава пребацише и примораше нас тим селамом да све коње, и цео вод коњаника, који је обично пратио главнокоманду1ућег, заклонимо у шуми више друма, а ми седосмо код батерије. Хлудов одмах седе у једну од оних засека у батерији, које су намењене за топовске цеви, па прекрстивши ноге стаде гледати на дурбин шта бива на Бобовишту. Пуковник Дохтуров, са његовим лицем правога немачког проФесора трансценденталне ФилосоФије, само мало помери своје наочаре, седе на ивицу једне од оних рупа иза батеријског наслона које су ископане за топовске репове , спусти ноге у рупу , извади из своје ђенералштабне торбице карту, артију, мастило и перо, осем тога, извади из друге једне кутије која му је о врату висила, свој дурбин, очисти му стакла својом фином марамом од батиста , па га положи поред себе , и за тим стаде да пише. Он је све нешто писао, «ас инглиски (тај је језик говорио тако перфектно, да га је било милина слушати), час францески, час руски. По кашто погледа на бојиште са својим дурбином па онда забоде нос у своју карту, извади некакав мали циркл из своје торбе , измери на карти нека остојања , израчуна их, па онда опет пише, и то се тако понављало док год не би добио заповест да иде куда или да уради нешто , и ако му је ђенерал испрва врло ретко давао задатке, а из ионашања ђенерала Комарова (он беше авансовао за ђенерала српског услед победе на Алексинцу) наспрам пуковника Дохтурова, видело се од првог почетка да Висарион Висарионич зазире од тога ћуталице и ОФицир-ФилосоФа, као да је слутио да ће га он доцније заменити у шефству