Отаџбина

ДЕСГ10Т СТЕВАН ЛАЗАРЕВИИ

665

и савез Стеванов са Жигмундом потпуно оправдан. Да је укупна политичка радња Стеванова, од 1402до 1413, била смишљена и за српски народ корисна , најјачи су докази : што је он, 1413 године , господовао увећаном државом свога оца, слободан од пређашњих обавеза према Турцима, и што је Србија после тога била на миру, како с поља тако н изнутра , пуних осам година, — случај, који се није деспо још од крал>а Милутина, дакле за иуних 100 година. 08 ШТА Ј Е ТО ШОНИЗАШ? од јДОБРОСхЛАВА Ј*Л. ј^УЖИ-КА Ба58 Јег Мопгзтив, с\\е еп ЈНсће Аиб1>'1е1с1-шп§ (1ег Ое§епба!.ге \-оп бр^гхкиаНзшиз ипс! Ма1еп'чПзти8, уоп 1сЈеаНзтиз ипс! КеаПзтиз, (Пе Р11Иозор1ие с!ег ХикипП 181, с1абз, еНе ћипс1ег1; Јаћге \ег&<т§еп З1пс1, а11е \\1гкИсћеп Бепкег з1сћ ги с1сгзе1ћеп ћекеипеп \уегс1еп (Јаз 1з1; ћеи1е те1пе Гезке, ипегзсћиМегПсће (Јћеггеи^ип^. 1ј. 1Уо1ге. №е јес1осћ ћаће 1сћ ппсћ уегтеззеп, етпе РћЛоборМе аиГгизкеПеп , сИе кете Рга^еп тећг ићг1§ Пеззе. 1п сПезет 81ппе 131; РћПозорМе \\1гкНсћ ипто^Псћ ; з!е \\аге А11\угззепће]ј;з1ећге, А. ^сћорепћаиег. Ради ооље јасности, нужно је прво да речем коју о противности између материјализма и монизма. У опште узевши, мо.гло би се рећи, да разлике и нема, јер оба одричу ванприродну силу у васи68 Да је сриски народ осуђивао политичку радњу Марину и њених сииова а одобравао Стеванову , сведочи његова традиција ; јер , докле је он неправедно окривио Мару чак и за несрећу косовску, дотле је задржао Стевана у доброј успомени п после тога, кад се уверио да сва његова напрезања не могоше спасти Србију од потоње пропасти. и приписао је своју несрећу судби бошјој. В. Караџић, у Рјечн., сгр. 63, наводи у том смислу ову приповетку ; «У вароду се нашем приповиједа, да је Високи СтеФан, по смрти опа својега, побјегао у Московску па, прслије неколико година, одонуда дошао с војском преко Маџчрске у Србију и с Турцима се био и, савладавши их и претјеравши преко мора, бацио за њима свој буздован у море говорећи; «Кад овај буздован изишао на сухо , онда се и Турци вратили амо \», а буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави го^ворећп: «И ти можеш и коњ ти може, али ти бог не да.»