Отаџбина

674

г11та је то монизам?

паших ближњих. Кључ за решење ове загоиетке у монизму е. „Ако је учеае атомистике — примећује А. Ноаре — истинито и да све што се догађа треба свести на оно што атоми желе н не желе; ако се хоће да одрите симпатија, саучешке, свемоћна љубав, то би иам онда недојмљнв цзгледао не само најиростији ћелнчни организам, иего и постаае свију општих козмичнних планетарних свегскнхсистема. Ако је основано учење етичког матернјализма , да сва добродетељ није ништа друго до Г Теге* ва^етеп! еп1епс1и, то би онда морала свака мати ко.ја бди над постељом свога ббног сипа , сваки прост војник, који ва своју отаџбину иде у смрт мирно и радос-но, — то би све тада изгледало као необјашњиво чудо, противно природном гоку догађаја." Кретање и осећање је све н сауда. „Немамисли без ФОСФора" узвикује Молешот, бссмиглица нема мислн без осећаја, одговарамо ми, у атомима и молекилима ФосФора осећање је тако исто, као год што ои&жамо осећан е, које се појављује у осмеху радости, или у сугама тј ге. Ко пе верује у ове монистичке назоре, томе стављамо са Л. Ноаре-ом, ова питања, да на њих одговори: 1) Свесност и дух јесу Факта, која се не могу опорећи. Разуман човек није био увек на земљи. Он је се дакле развио из нижег и неразумнсг стумња. Ови ступњи јако развијених жнвотињских организама, нису постојали од вајкада. И тако долазимо ми до најпростије елементарме Форме — животињске ћелије. Иа и ова морала је у једном светско-истсријском тренутку постати. Али опа има као што сви признају оба својства : покретање и осећање. Како је могао — питамо ми — део да добије својства , која нису' дошла целини, која је у много несавршенијем и тавнијем ступњу ? 2) Хемичар доказује да је сваки организам сложен из својих елемснтарних делова, која у срганизму дејствују са истом тачношћу, као и спол>а, спајајући их у њихова проста једињења, а бескрајно комплицирана дејства разликујући у њнхове елементарпе. Но како ће целина, животињски организам, имати једно својство, као што је је осећање ако сно није још у почетку било у много мањем тавнијем ступњу , у дсловима ? (Арћопзтеп /иг топЈбИасћеп РћИоворћје, 1877, стр. 60). Као гсд што видимо да тело човечије саставља скупа једну јединицу , једну индивидуу која је сложена и која се одржава из више органа, као: мускула, ксстију, нерава итд., и као год што се опет овп органи дају свести на ћелију, нз које су се они диФеренцирањем развили ; — исто тако дух , или ум преставлЈа јбдну сложсну целину , која није ништа друго до резултат ћелија можданих. А међу тим ћелије су одарене свима с^ојствнма, која ми зовемо