Отаџбина

ш 'ГА ЈЕ то МОНИЗАМ ?

673

монада имаде безброј, оне су основа физичког и психичког универзума, Простор није реалан, он је само однсшај једне ствари прсма другој. Празан простор не постоји , све што је у природи стоји у свези и пуно је. Тело је скун више монада. Монаде су међу собсм квалитативно различне , оне су бића жива и са дјшом . Свака од ових многих монада је микрокозмус и огледало универзума. Монаде биља и минерала јесу спаваћиве монаде са ■несвссним иредставама, монаде животиња имају осеКање и иамКене. Вог је такође једна пра-монада (топаа топас1ит), он је примитивна суистанца, из које су све остале монаде постале. Остали философи носле Лајбница, врло су мало или готово ни мало приближавали се назорима монистичким, премда неки у новије доба, као нпр. иознати саоснивалац модерног монизма Лудвик Ноаре, труди се да покаже, да Кантови елемснти мишљења, време и лростор, нису ништа друго до монистичко кретање и осећање. Без Форме вели Кант на једном месту — разум не може да мисли , у сваком мишљен.у мора бити и Форме , а те су Форме : време и простор , к њима долази још и каузалитет са којим разум оперира и своја сазнања извршује. Но ако оставимо ова усил.ена упоређења, ми ћемо се онда морати зауставити тек на последњем децснијуму, што је иза нас. Јер тек у последње време обратио је монизам на се иажњу, и то благодирећи изврсним радовима: Гајгера, Хекела, Саенсера, Лазаруса, Л. Ноаре, Карнерија, Кашаара, Вунта и других. Шта више Лудвиг Ноаре врло лепо вели у својим „монастичким афорнизмима:" Од свију философских учења нема ни једног, које би имало више унутарњег сродства са хришћанством, од монизма. Оба уче: Цел је човекова сопствено усавршавање; живот у дедини, у човечанству, и за човечанства. Дужност је човекова да својом снагом и унутарњом слободом постигне оно савршенство, које ,је уједно у стању да подстиче царство човечности, и да остварује владу доброг и благородног. Доказујући свуда само јединство, и сводећи све појаве на јединсгво или спој множине других појава или ствари, и ову множину редуцирајући на кретање и осећање као основу и биће васионе и појава наших, монизам ностаје најмогућнија и најобјашњивија филосоФија, која нам је једина у стању да објасни како Физичке тако и психичке појаве. Само њиме могу да се објасне они сложени појави које виђамо у природи, оно миље које нас обузима од погледа девојачког, она страст која нас распаљује при пољупцу какве лепотице, оно одушевљење које нас гони да падиемо као жртва за отаџбину , онај уздах и саучешће које у нама изазивље беда и несрећа ОТАЏБ1ША V, 20. 42