Отаџбина

672

штл ЈЕ то монизам ?

страшио ни паклених справа инквизиторских , ни клетве поповскс, иа ни самога спалишта. 1600 године горела је на пијаци римској велика ватра; око ње беху искупл,ене Језуите и светииа , с презривим и пуним смелости и поуздања погледом стајао је Бруно међу мучким Језуитима, који су са демонском притворношћу и обореним очима, указујућц руком па пламен , који се дизао , и на варнице, које су искаиале , захтевали од Бруна да опорече своје „безбожне мисли." в Ви се платиите од ватре, која ће мене да спали 11 био је достојанствени одговор Брунов. „На спалиште, на спалиште*, грмеле су Језуите, и Бруно је већ био у пламену, одважно, поносито, и с надом у бол,е и срећније дане спаљен је био, да би том смрћу својом дао познијем потомству пример како се живи и мре за своја научна убеђења. И ова трагична смрт Бруиова само је већма овековечила име његово у науци, и данас нема ни једног поштеног човека и научењака, који не би са поштовањем и чашћу спомињао име н.егово. А. противницима слободних мисли, могло би се указујући на мученичку смрт Брунову рећи с појетом: «Бој се оног ко је вичан Без голома мријет' јада.» Ослобођена Италија подигла је Бруну споменик у Напољу, где су 7 Јануара 1865 године ђаци талијанеки спалили папину енциклику од 8 Децембра 1864. А 1879. године подигла му је споменик и званична Италија (влада) у Риму на самом спалишту. Ми смо на другом месту споменули Сиинозу и Јајбница, код којнх је монизам био такође доста јасно обележеи. Свој пантеистички монизам изнео је Спиноза у делу: „ЕМпса", које му је пссле смрти изашло, и подељено је у 5 књига: 1) о богу, 2) о природи и о пореклу духа, 3) о аФектима, 4) о човечијем ропству, 5) о човечијој слободи. Све ствари у природи, сва васиона испј њена је само једном иманентном супстанцом, једним духом, а то је богом. „Оеи« еб( о тпппп — вели он — гегит саиаа гттапепв поп уего 1гапбјепз, или : СЈшсЈсјшсА езС јп I )ео ез1; е! пЈћИ з1пе 1Јео езве пае^ие сопсјр! роАеа!; (све што постоји, у богу је и без бога ништа не може бити нити се може схватити). Љјбниц, којег хисторици називају да је после Аристотела највећи полихистор, и којег неки сматрају да је пореклом Словен, изнео је своје монистичке назоре у дМопасМодте", коју је 1712—14 писао у Бечу за принца савојског, и која је изашла тек после смрти, главније идеје из тога дела ове су: Најпростија супстанца зове се Монада, Њено је бх<ће снага, који дејству.е. Оваких супстанцијалних