Отаџбина

ШТА ЈЕ ТО МОНИЗЛМ ?

671

Из овога наведеног може се јасно увидети, да је Бруно заиста заступао право монистичко гдедиште; оно истина није такс јасно и прецизно означено као што то виђамо код модерних монистичких ФилосоФа, али оно је било довољно грешно, да га ти назори доведу на сналиште, доста јасно да га разуму противници , а досга тачно да хуманнтарном погомству остави бесмртно име Бруново за дику и углед. Ђ. Бруно родио се у Нони у Кампањи 1 548, кргптено име било му је Филип, у калуђерству добио је нме Ђордано. Бруио сам прича да га је — кад је био још сисанче у колевци — хтела змија да уједе, а он је — вели — призвао оца у помоћ артикулисаним гласом. Још у 15. години ступио је у ред Доминиканаца , и био је у истом манастиру, у коме је био Тома Аквињски. И као калуђера мрзили су га старији због његовог јавног слободоумља. Тако између осталог једном новом калуђеру световао је био, да не чита добродетељна својства богородичина, већ што корисније, и тај савет у мало што му није нанео процес, од којег се само бегством спасао. 1576 био је у Генуи као кућни учитељ, 1 577 оде у Женеву где је заслуживао себи хлеб као коректор у једној штампари. Но на скоро оде у Тулузу и ту добије за проФесора ФилосоФије на универзитету. 1579 оде у Паргм, где је био изванредни проФесор у Сорбони. 1583 у Лондон са препорукама од самога краља на тлмошњег посланика француског, у Лондопу је Бруно своја најзнатнија дела написао, од којих му је најбоље: с1е11а саша, рппирт е! ипо (јЈаведепо у немачком прсводу); ту је био у друштву са најбољим књижеввицима инглеским. У то врсме упознао се Бруно — по тврђењу Факзона и Чишвица. — са Шексаиром, који је неке мисли Брунове, о вечитости елементарних делова , и о релативности боде , метнуо у уста принцу Хамлету. Из Лондона дође у Немачку, где је живео у Ви тенбергу и Франкфурту, за тим оде у Млетке, где га његов неки назови пријатељ Моцениго поткаже и инквизиција га 1592. године затвори. Узалуд су га пустахије, преобученс у поповско одело с крстом на грудима, у којима је звсрско срце куцало, осам година мучили по тамницама, узалуд су тражили од њега признање својих „грешних® и „отровних* мисли , узалуд су очекивали од њега покајање; Бруно је био карактер , он није могао да згази својом ногом и да пљуне на своја убеђења, он је волео сваку муку да отрпи и сваку жртву да поднесе , само да не буде издајник својих рођених мисли. Истина, ова чаробна реч, за коју су, од како је света људи мрели и гинули , за коју је и Христос бно разапет, за коју је у свима земљама и у свима вековима било мученика, заступника и бораца; — нашла је била и у Бруну достојног пријатеља, који се иије