Отаџбина

676

шта је то монизам ?

клица, зачедак, да је тај начин плођења у спорама распрострањен код свију Алги. Дакле покретање виђамо и у биљном царству , и онде где се неукоме чини да престаје сваки и^ивот, свако нокретање. Вунту припада та заслуга , да је он први оиитом доказао једноликост физичких и психичких процеса. На основу монистичке ФилосоФије ми можемо са сигурношћу да тврдимо: да је сва васиона, и сви појави њени каузални производ кретања и осећања ; а имајући у виду резултате модерне науке развића, ми можемо с пуно права поставити и закон по коме се врше разнолики појавн, која нас варијацијом својих Форми, и непрестаним усавршавањем задиВЉ УЈУ — а та Ј Ј е закон' развикв. Раз\иКе све и свуда. И овај закон развића, који је примљен за организме, утемељио се под именом науке развиКа, основан је епохалним теоријама Ллмарка и Д фвина. Закон развића влада не само у великом делу органског света већ у његовој власти стоји и она тајанствена, чудновата и силна моћ, коју ми зовемо ум. Ум се развија и усавршава исто онако, као што видимо да су се и организма развили и усавршнли. И ја мислим да имам права да речем, да органски свет још није достигао,. нити ће икад достићи кулминлциону тачку својега развића, т. ј. оно савршенство, кад ће природа престати да се развија, и бити уморна, и да исто тако ум човечији неће никад достићи право савршенство, па и кад изнађе и сазна све, и онда ће опет тежити к даљем расвићу и савршенству. „Човек је — вели лепо Ђ. Вруно — то што може да буде, али он још није све што може да будс к . И као год шго ће се в слика каквога вештака као идеал лепоте и савршеиства као што умесно примећује Емерих Ди-Мон — напослетку остварити услед природног одабирања и борбе за опстанак, и вештина ће поново да антицииира што ће природа после да достигне и тако непрестано. У овом смислу, вели Ди-Мон даље, примењујући Дарвинизам на вештину — свако право вештачко дело у слици или мармору имаде пророчке вредности , лепо т. ј. тачно погођена изнесена ндеја чини нам се као да има у себи будуће истине, и вештак. постаје пророк' ( . Хоће ли човек или боље наука бити у стању да направи хомункулуса, над који.м су се алхимичари узалуд трудили, то је питање већ у неколико науком решено, и хомункулистичко питање замењено је данас са питањем о првом постанку органског живота, питањем које је у науци познато под именом ^епегаПо аецшуоса (исконско постање), и које је много општије, обухватљивије и теже од питања, како постаје човек, или како би се могао човечуљчић иаправити. Множина органских једињења, која су хемичари у својем лабараторијуму добили из неорганских, показују алриористички