Отаџбина

ШТА ЈЕ ТО МОИИЗАМ?

677

да је и арви живот, прва органска. форма. морала аостати из аноргамске. Ко зна да ли неће наука бити у стању, да једног лепог дана еа тријумФом укаже на ћели.ју, која је се у лабараторијуму каквог биолога напр&вила , и тада ће постање хомункулуса бити близу. Дајте ми да направим ћелију — узвикује оседели демократа и природњак Француски Расаел — па ћу онда бити у стању, да направим и организам какав ви хоћете. Шта внше ја верујем, да ће ц за Фантастичке слике и илузије на подобије Мокусове „Икарије" доћи доба њихова остварења, разуме се не буквално као штз је у Икарији престављено. Јер ја као год што сам тврдо убеђен у човечанско развиће и усавршавање, исто сам тако убеђен, да ће се и природа човекова, која је сада осетљива, да се послужим туђим изразом себична и лакома, развити, усавршити, или боље човек ће постати благороднији, питомији, свеснији, природним и вештачкпм одабирањем, услед прилогађивања и наслеђа, добре и лепе особине пренатаће се на потомство, злих ће нестајати, а наши ће потомци бити оживотворена слика библијских анђела, и хришћаиско учење о ономе бољем свету, о рају где су непорочни анђели и херувими, или исламистички џенет, и комунистичка сањарија о срећи свију људи, биће може бити иосле неколико милијуна година потпуно остварено овде на земљи. За нас је на жалост то доба далеко, и сваки покушај који би нас водио ка таквој срећи, био би покушај зидања кула у ваздуху. Комупистичка утопија је за данас блудња једне сомнамбуле за месецом, »општа срећа" и „опште добро® је за данас немогуће и ансурдно. Али као што хор анђела у Мозартовој опери „ХаићегЈбге" пева «Ва1с1 ргапд!;, с1ег Мог§еп ги гегкипс1еп Б1е Воппе аиГ §оМпег Ваћп; Ва 1с1 зо11 с1ег А11ег§1аи1зе зећтшЈеп, Вак1 31е§-|; с1ег \уе1ве Мапп. 0 ћо1с1е Киће, а1е)§' ћегшес1ег, Кећг 1П сЈег Мепвсћеп Негхеп \У1еЈег ; Бапп 184 сИе Егс1е е1п Штте1ге1сћ, 1Јпс1 81егћНсће 81П<1 Обиегп ц1е1сћ.» У природи нема стабилности; она се находи у вечитој мени и нреображају. Развиће, ирогрес то је закон ариродни и човечански. Један поглед само на природну науку, на њено колосално развиће, па ће бити мислим довољно, да многог „неверног Тому® увери о томе. Испитивања и изналасци природне науке створила су — тако рећи — чуда, открила нове непознате светове, раширила најтеже проблеме и изменули наше мисли и обичаје, да Хексли има