Отаџбина

С78

ШТА ЈЕ ТО МОНИЗАМ ?

потпуно право кад узвикујо: „модерна цивилизација оснива се на природној науци.® Прогрес природних наука може се с правом рећи да је колосалан и епохалан, а по човештво да је од особитог значаја и важности ; и ако се обазремо на н.ене досадаље резултате, то се можемо надати да ће задовољити и најсмелије захтеве најрадикалнијих ириродњака, и 11уше-ова нада, да ће можда доћи време кад ће човек у своме лабораторијуму правити и оживљавати новс специје , може се ласно остварпти. Ичналасци Физике умножавају се, и она нам својим вечитим напретком и развићем износи у перспективи сјајну слику будућег човечанства чије је слике Саенсер у једнол свом чланку у контури изнео. Хемија примењена на земљорадњу и уведена у Фабрике и медицину, постала је поред Физице главан покретач за цивилизацију и културу човечанску. Биологија нам тумачи појаве и живот органскп и са науком развића тумачн нам тамно и загонетно питање постанка органског и човечијег, по казује нам где је почетак лавиринта разноликости органске, истеРУЈе чуда и ванприродност које незнање сматра као главне Факторе при ностању њиховом. Астрономија је открила нове светове у царству „небесном 8 не нашав нигде у милијардама звезда онај библиски рај , резиденцију асполутног и непогрешног монарха, које свет богом зове. Ја нисам намеран да на овом месту указујем на све оне огромне напретке што су га природне науке учпниле, и које су човештву од неоцењиве користи , ја овз наномињем узгред , хотевши да покажем , да је могуће и да ће доћи време кад ће човек са Есхилесом рећи : „пред мојим духом није ништа скривено", или као што Саилхагвнов вођа у Сиракузи вели: в Јо уеЛо 1и14о а јја видим свеј. Ко верује у прогрес човечанства, у прогрес и развиће природне науке, ко зна да у целом свету, у човечанству и у науци влада један општи закон : развике, тај неће сумњати у тријумФ човечијег ума, и тај ће заједно са Хекелом подићи протест противу Ј§т\ога1>пгш8 Дибоа Рајмона. „Дух човечнји не зна за границе" вели Пуше, јест али он не само што је неограничеп, но је и свемоћан, — ко у то не верује, тај затвара очи пред истином. „Бескрајна перспектива непрестано. - усавршавања — како лепо вели Хекел — која нам се преставља науком развића, јесте уједнонајбољи протест противу жалосног „ЈЈупогађнпш" који се науии развића довикује са свију страна. Јер нико не може прорећи, које ће границе природног сазнања у будуће дух човечији у току свога развића прекорачити." А највећи геније данашњега доба, Дарвин, у свој.ој епохалној књизи: „О пореклу човека* вели: то су увек они који мало знају, а не они, који знају много што нозитивно тврде, да