Отаџбина

шта је то монизам?

679

ову лли оиу ироб .Јому нећс наука никад разрешити." 11ису ли теле • графи, железницо, пароброди, ФотограФије, телеФОН и остали бутун изналасци 19 века, сувременицима старог п средњег века били тако исто непојмљиви и непостижни као што је данас Дибоа Рајмону ие могуће да представи да људско сазнаше нема гранпце. И Мжијаве лова изрека: да в што је могуће збива се, што је немогуће догодиће се" може се баш као што треба применити на овз питање. „"^ав ■даи* а1в 8сћопсће11; ћ1ег етрЈигкЈеп , л\агс1 еЈпв! а1а ЛУаћгћеН; ипа еп%е^еп^ећеп," вели Шилер. Овај општи и значајни аакон оснопао је Аамарк у класичном делу: „РћИокорћЈе /оо1о§чдие с< својом Фундаменталном десцендентном теоријом, а бесмртни Дарвин дао је тој теорији ие само опште при - % знање, него ју је обновпо и учврстио иа јачем и сигурнијем темељу, и у1амаркову заставу развића, која је скоро по века увијена и неопажена била, развио је поново и дигао у вис, — и она се сад на далеко лепрша као символ ирогрееа ума човечијег, као знамење науке ко.а се бори против сујевјерија и незнања. Под том заставом стоје данас скупљени најодабранији борци, цвет науке и омлгдине прогреса. И опет има људи који протестују противу материјализма, и монизма подмсћући им себичњаштвЈ. Оем ако нротивници сматрају као материјализам и монизам учење Аристиаово по коме је тслесна радост боља, и телесни бол већи од душевног, овај етички материјализам да сав живот н сва цељ живота нашег треба да буде је д 1шо у уживању и насладама душевним, доцније је Еаикур још боље развио и као философоки систем утврдио, који је познат под нменом Бпикуреизма. Али такво схЕаћање је врло погрешно јер као год шго је — по мом начођењу — етички материјал изам старога доба различан од модерног етиччог материјализма, исто је тако и још у већој мери различан данашњи природњачки материјализам од оба поменута. Оамо пак Епикурово учење није ни најмање за осуду, он је учио што је данао управо цељ сваке науке: срећа човека или човсчанства, које се најбоље карактерише у овој реченици: наука је рзди људи, а нису људи ради науке. Епикур је сматрао философију као да она води к срећнијем животу, и делио ју је на Каонинику (што испитује средства истине), Физику (учење о природи) и Етику. Логику је држао као оруђе Физике, а обе пак стоје у служби Етике. Као цељ и мету људи, означава Еаикур среКу. А највсђа срсћа. код Еиикура је душевно задовољство и мир, које постаје онда кад се намире природне н нужне потребе. Пут који води к срећи, то је добродетељ. Ето то је учинио Епикур, чије се учење доцније као и Христово — пакарадило н изменуло. Шта