Отаџбина

6

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

Иселивши Соко и Ужице, комисија се заустави у своме задатку пред М. Зворником и Сакаром , што се комесар турски изговараше, да нема уиутстава, да сме и та места иселити. Ми ћемо на другом месту нацртати историју ових места , која у новијем спољном животу нашем играју не незнатну улогу, а за сада ћемо се ограничити само да навестимо, како се ту први пут опазило, да Порта хоће да одуговлачи извршење обавеза, које јој је конференција наложила. Ова намера да се од јасног права протезањем начинити питање, још се више обелоданила, кад је Али-паша почео подизати нове жалбе на Србију. Он се жалио потписницима Канлишког протокола, да се кнез Михаил тако понаша, као да се опет на рат спрема. Као Факта наводио је Али-паша , да се вежбање народне војске продужава, на Сипу да се утврђују батерије, које су за време бомбардања биле подигнуте, а новине српске да су пуне врло раздражл>иве претње противу Турске. Изгледало је као да смо опег почели улазити у ону Фазу рекриминација, у којој бесмо пред бомбардање, јер су, као и онда, тачке портине оптужбе биле или измпшљене или претеране, или су просто замашале у наша права. Тако је и сада глас о понављању батерија на Сипу био просто измишљен. Ако се егзерзир народне војске продужавао, Србија се није ни коме ни обвезала да ће га обуставити, а претње новина београдских сводиле су се просто на полемику са полузваничним (( Журналом Цариградским", који је нзазивао одбрану од нападања и вређања. Наступао је већ и новембар месец кад смо се ми тако пред судом својих гараната нападали и бранили, а закључења конФернцијна једва су само у онолико извршена била , у колико су их крвави догађаји Ужички потиснули били. У то време доби порта нову храну за своје сумње и подозревања. То је био онај иојав, што